Delo

342 Д Е Л 0 живота, односно да услед њега свесни живот постаје сасма с н ошљивим. Јаке емоције бола и задовољства заузимају у нашем свакодневном будном свесном животу, изузев појединачне изузетне случајеве, који у животу сваког људског инцивидуума с времена на време наилазе, само релативно кратко време, кад се то време њиховог трајања упореди са временом трајања индиферентних емоционалних стања, која у главном падају уједно са тако званим расположењима. У нашем свакидашњем радом испуњеном животу наше се осећање ретко уздиже над индиферентним стањем, само ако предмет рада или начин рада изазива ма какав позитиван или негативан интерес, у нама се јавл>ају јача и јасније опажена осећања бола и задовољства. Велика већина људских индивидуа пак проводи највећи део свога живота у једном таквом стању испуњеном ма каквим радом. Али и код оних индивидуа, који проводе живот испуњен јачим емоцијама, овакав живот не може дуго да траје и може да се обнавља само после дужих пауза (посвећених раду или ,,одмору“), ови прекиди пак у емоционалном погледу су и код таквих индивидуа индиферентна емоционална стања. Али кад посматрамо и потпуно одређена стања бола и задовољства, која дуже трају, открићемо, да и у њима има индиферентних емоционалних интервала, шта више да су ове интервале кадкад релативно дуже но сама осећања бола и задовољства. Мало има болести, у којима је болесник изложен непрестано јаким боловима, а тако исто мало је и „веселих часова“, који би били испуњени све самим јаким емоцијама задовољства. Индиферентна емоционална стања пак имају у главном да се сматрају као емоције задовољства. Истина има и расположења која дуже трају а која су несумњиво болови: таква се расположења обично јављају у индиферентним стањима за време какве болести, или остају у стању здравља као резидуе јаких емоција бола, нарочито емоција бола духовне природе. Ова последња болна расположења имају тенденцију, да пређу у афект из кога су постала, с тога се она јаче осећају од расположења „задовољеностп“, тако да се дају сасвим јасно од ових последњих квалитативно одвојити. На основу ове последње околности пак имамо права закључити, да су индиферентна емоционална стања већим делом емоције задовољства. Ако је пак то тако, онда мора биланс бола и задовољства, који несумњиво испада у корист бола, кад се узму у обзир само јаке емоције, бити знатно померен у корист