Delo

О ВРЕДНОСТИ ЖИВОТА 343 задовољства, т. ј. тада се мора вишак бола над задовољством јако смањити. Јер ако су индиферентна емоционална стања нормална стања нашег свесног живота и ако су међу њима опет задовољства нормална стања, онда не може више општи биланс целокупног задовољства и бола бити тако неповољан по задовољство, као што је то раније био случај, већ се тај биланс има сада тако схватити, да постоји само један релативно мали вишак бола над задовољством у садашњем стадијуму живота човечанства. Нити дакле екстремни песимизам нити компаративни пејоризам имају права, већ се само иесимизам у смислу простог м ализма има да сматра за еудемонолошко становиште које одговара искуству. Да се ово последње становиште слаже са искуственим чињеницама људског живота, потврђује се и индиректно, кад се баци поглед на емоционална стања нижих живих бића, као и на емоционална стања релативно несвесних монада неорганског (и органског) света. Пошто биљкама, и поред тако званих чулних органа њихових, не можемо приписати душевни живот у смислу централизиране свести, то само код животиња може бити говора о емоционалним стањима. Свима животињама пак, изузев можда најниже, морамо приписати јака (у раније дефинираном смислу јака) чулна осећања бола и задовољства, ова ће се осећања међутим односити само на осећаје нижих чула, док ћемо чулна осећања естетичке врсте (проста естетичка осећања) морати одрећи животињама, изузев можда једино неколике више специје. Код животиња, чији се душевни живот састоји само у чулном опажању и код животиња, код којих поред чулног опажања постоје и процеси упознавања, моћи ћемо претпоставити само чулна осећања најпростије врсте (телесни бол, глад, жеђ и т. д.). Вишим животињама пак, код којих поред чулног опажања и процеса упознавања постојејасни процеси сећања, мораћемо приписати поред јаких чулних осећања (која ће, као што рекосмо, код неких од њих моћи имати и естетички карактер) и духовна или преставна осећања. Али како изгледа да и овим животињама недостају потпуно фантазија и мишљење, то ће њихова духовна осећања моћи бити само о п ш т а духовна осећања (љубав, мржња, љутња, страх итд.), и то и та ће се осећања моћи јавити само у специјалном облику, који је одређен преставама присутних објеката (пошто су, као што је познато, и „најинтелигентнији11 сисари у стању да