Delo

344 Д Е Л 0 репродуцирају дужи низ слика сећања само полазећи од једног датог објекта у свести). Како код прве тако и код друге групе животиња мораћемо претпоставити — детаљније посматрање њиховог живота лако би нас у то уверило — да сума јаких емоција бола знатно превазилази суму јаких емоција задовољства, да су пак и овде индиферентна емоционална стања у превази над јаким, и да индиферентна стања, према духовном развитку једне животињске специје, имају релативно већи или мањи обим упоређена са индиферентним емоционалним стањима код човека. Ово последње постаГе јасно кад се узме у обзир, како су многобројна и разноврсна духовна осећања код човека, условљена његовим широким погледом у прошлост и будућност индивидуалног и општег човечанског бића, а како сва та осећања отпадају и код највиших животиња! Према томе ми морамо са Хартманом и Шопенхауером признати, да са висином духовног развитка расте и сума бола (одн. способност осећања бола органског свесног бића), само морамо додати, да са опадањем духовног развитка расте и релативни обим индиферентних емоционалних стања, одн. да ова стања све више потискују јаке емоције бола и задовољства. Ако је ова последња претпоставка тачна — а ми немамо никаквог разлога да у то сумњамо — онда морамо претпоставити, да су емоционална стања релативно несвесних монада у неорганској и оних у органској материји само и једина индиферентна. Овај индуктивни закључак потврђује се дедуктивно и уздиже до извесности, ако се сетимо онога што је раније (у глави VIII-oj овог пододељка) изведено, да минималном садржају осећајном у релативно несвесним монадама може одговарати само минимал а н емоционални садржај, и да је овај минимални садржај идентичан са индиферентним емоционалним стањем нашег непосредног искуства. Даље ћемо морати закључити, да ће овај минимални емоционални садржај релативно несвесних монада, према специјалним условима њиховог мира или кретања у односу на околне монаде, бити како бол тако и задовољство. Ако на послетку узмемо у обзир, да је број свесних моната у животињским организмима на земљи и другим насељеним небеским телима упоређен са бројем релативно несвесних монада неизмерно мали, то би становиште мализма, које заступамо, било у односу на целину светске зграде и онда тачно, кад би у људском и животињском