Delo

М И Л 0 Р д 359 чесгита и маловарошка. Од како је Онвил закопан, Диркови су у њему били познати као одлични лончари, имућни грађани, а неретко вредни и отресити градски одборници. У тој прошлости, дакле, није било ничега стиднога, и Милорд би је може бити носио лака срца, да њен последњи израз није било простачко презиме : Дирко. То га је презиме у први мах много мучило, дао би пола живота кад би га могао прекројити на начин, како је он мислио, мало племенитији, кад би могао бар завршетак ко променити у ски, што би га још више зближило и изједначило са добрим пријатељем и сином имућне племићске породице, Јузом Морским; са још једним нријатељем, младим и необично елегантним уметником — музичаром Еђом Кољицким; са пријатељем, такође младим племићем Коћом Њељинским, — и са читавим туцетом својих искрених пријатеља, који су сви носили презимена у ближој или даљој вези са књигама о грбовима и са грбовима. Није то могао учинити, и то га је болело неко време. Прве посетнице нагнаше га на дуго и тужно размишљање. Јуза Морски, видевши први пут једну од њих, ирсну у смех. Ђаво те однео, Рајко, и са тим твојим презименом! Да није њега, одвео бих те својој мајци, али кад те њој прикажем: „господин Дирко!“ она ће пасти у несвест. Пријатељи Милордови присутни томе разговору, насмејаше се грохотом. Милорд набра обрве. Драги мој — одговори — врло бих радо посетио твоју мајку, али ако је она таква аристократска, нећу јој отићи ма колико ме ти вукао. Знаш да не могу трпети аристократије, а свога се презимена не мислим стидети. Говорио је то са ноноситом равнодушношћу, али је говорио' неистину. Презимена се свога стидео, а за аристократијом је гинуо. Стога је и своје посетнице удешавао од сваке руке, само да би загладио простоту презимена на њима. У томе му је помагало"мало и име које је носио. То је име било : Рајмунд, дакледоста звучно и врло необично. Стога је једном наручио посетнице, велике као четвртина табака, а у сред те пустиње наштампао: Рајмунд Дирко тако ситним словима, да су се могла читати само помоћу лупе. Други пут се сразмера променила, карте су биле врло мале а слова врло велика. Те су карте бивале беле, сиве, боје као дрво, бле-