Delo

360 Д Е Л 0 до-ружичасте, и друкчије. На њима је једном стојало : Рајмунд Дирко, други пут Рајмонд Дирко, или и Рајмонд де Дирко. Једне године Милордове посетнице изазваше у граду чак и јако узбуђење. На њима је био ђаво, црн као ноћ, с рожићима, копитицама, и свима осталим знацима, а на своме раширеном ласу носио је име и презиме свога господара. Но су сав тај јед и све невоље трајали доста кратко, само дотле докле Милорд није синуо свим сјајем. Кад је синуо, занео се својим сјајем толико, да му се и само презиме учинило њиме лозлаћено и веома оплемењено. А ваља признати да није само он пао у ту погрешку. Њу је делила скоро сва онвилска јавност. Поред тога пао је на њега и назив Милорда. Одмах ћемо видети како се то десило. Кад год је Милорду требало новаца да сврши какав важан посао, он је говорио својим најближим пријатељима : Но, треба да одем до своје банке. И кад су потом најближи пријатељи видели испрва дрошку а доцније његова кола где скрећу из главних улица у уске, криве уличице, које су биле најстарији део града — смејали су се и говорили : Наш Милорд оде у своју банку. Уске, криве уличице, у које је брзо и са великом хуком упадао понекад Милорд, граде старински и чисто грађански део града. Нови дошљаци се не настањују у њему никад, а Јевреји •од скора и врло ретко. То је део миран, густо насељен и врло озбиљан. Над уским уличицама са страшном калдрмом од оштрога, неравнога и полусмрвљенога камења дижу се с обеју страна високи зидови, боје цигласто-ружичасте, модре или чоколадине. Низ те зидове, од стреха које са шиљастих кровова радознало излазе напред па чак до поточића који теку испод њих, иду дубоке, искривудане пруге, налик на боре старих и рапавих лица. Понегде се два супротна зида нагињу један другоме, те изгледа да ће се виши спратови сад сад додирнути, као чела жудна одмора; понегде су стрехе толико изишле напред, да граде над улицом неку врсту свода, пресеченога по средини уском пругом облака. Са •обеју страна те пруге, као кућице од карата, висе као у ваздуху два реда троуглих зграда, а њихови прозори, близу да руком дохватиш, изгледа да се са укоченом замишљеношћу гледају (OKHO у окно.