Delo

362 Д Е Л 0 Иза уске куће, која стоји на капији као на претерано раскреченим ногама, налази се повелико, поплочано двориште, са зиданом кућом у дну, иза које се лети зелене а зими, од снега и иња, беле маторе воћке. На сред спољашњега кућнога зида налазе се уска и тешка врата, а над њима пањега и у њој сјајна Богородичина икона. Врата воде у предсобље, мрачно и најсветлијега дана, засвођено полукружним луцима, у коме су са обеју страна била врата од простих дасака, која су водила у два стана. У једном је пре неколико година становао неки столар са породицом, а у другом стара Дирковица. Дирковичин је стан имао две простране собе, на свод као и предсобље, са уским прозорима, на којима су биле дрвене решетке и који су из баште били заклоњени и лети и зими маторим воћкама. Прва је од тих соба изгледала као кухиња, јер је имала огромну, старинску пећ за кување и печење хлеба, клупе и столице од необојенога и ничим непокривенога дрвета, патос сасвим прост, и зидове мало почађале, овде онде упрљане зеленом плешњу влаге. Друга је соба личила на житницу и стоваришге. Сем ложнице са дебелом постељом, неколико тврдих столица покривених избледелом тканином, и неколико иконица сјајних боја у црвеним малим рамовима, које су висиле о зидовима, није тамо било никаквих украса ни ствари. Зато је поред зидова стојало неколико високих скриња и ковчега, тешко окованих, по угловима су били џакови и џачићи пуни некаква зрневља, и висили свежњи опредених канура, а испод њих по патосу клубад смотане пређе — на прозорима сушило се у дебелим слојевима баштенско семење и лековито биље. Биле су ту још корпе пуне јаја, и поред пећи начињена за кокошке зимна гнезда ; а у кухињи су били поред врата шафољ с водом и корито за храњење свиња, испред пећи, на дрвеном сточићу, стојала је преслица са повесмом лана или вуне, а у дубини се, у сумраку, назирао разбој са чунчићем заденутим у црне нити основанога ткива. Било је јесење вече, мрачно и ветровито. У Дирковичиноме стану горела је у пећи весела ватра, а на њој се у лончићу кувало неко јело. Црвена светлост од огња разишла се по одаји, златила дрвене прозорске решетке, клизила по разбоју, уздизала се по каткад под високу таваницу, и губила се тамо по кутовима полукружних сводова. У тренутцима кад ватра баци најјачу свет-