Delo

М И Л 0 Р д 365 рила, није плела него је, уирвши у њено лице своје очице, наизменце пуне дивљења и раздраганости, прекретала главу с рамена на раме и из тиха понављала: Него ! Него! Дабоме! Него шта ! Онаки господичић ! Дирковица стаде поново прести, и за неко време се дубоко' замисли. Очи су јој, у вис упрте, блудиле по лончарским рукотворима на полици. Дабоме! — рече у себи, тоном унутрашњега тријумфа.. Јест! Јест! — прошапута још и насмеја се. Потом је још ћутала неко време, а погледом непрестано водила по чинијама и жбановима. — Јест! Јест! — понови, па стаде говорити даље: Отац и претци његови родили су се овде и одрасли, у овој су кући радили мучили се, па и синове васпитали за рад и мучење... Дуго је тако било, дуго, док ја то нисам пресекла, јер нисам хтела да мој Рајмунд прави лонце... Рекла сам: кад мој син већ мора бити Дирко, онда нека буде Дирко господин,, не Дирко лончар... Да сам била пошла за Анджеја Ренпскога, била бих ја племићка а мој син племић: али кад се већ десило те сам ја за цео живот остала ниже, нека бар моје дете пође на. више!... Тако сам рекла и тако сам учинила. Није за њега да прави лонце, није то за њега! Доста су му лонаца направили отац и дедови... .Људвиса диже очи и, гледајући у полицу покривену судовима од глине, засмеја се глупо. Али су и правили лепе лаоце, зар не, госпођо ? Дирковица потврди главом озбиљно и некако поносито. Него! — одговори — У свој губернији, а можда и у свој Литви и Пољској није било лончара као Диркови. На том су занату век проводили и сасвим лепа имања зарађивали. А уз„ то је не једном било и доста части. Ено, на пример, кад је ирадед мога Матеуша пронашао био облик жбанова као оно онај штостоји у самом ћошку, видиш?... Аха ! — потврди шапатом Људвиса и погледа у показани жбан. То је доиста био жбан који би се смео и са успехом могао. изложити на изложби земаљских старина и прошловековне земаљске индустрије. Тај предмет од глине био је без мало уметничко дело. Био је витак, налик на урне, кљ>н му врло л»упко