Delo

366 Д Е Л 0 повијен, а с поља бледо-ружичаст, обавијен венцем од испупчена зелена лишћа. Дирковица настављаше: Дакле, кад је нрадед мога Матеуша начинио први таки жбан и отишао с њиме војводи, не сећам се више којем, он му је дао за њега сто златних дуката... — Сто златних дуката, као лед! — настави она. — А уз то га је потапшао по рамену и рекао: „Господару Дирко, ви сте мајстор у своме занату и овим радом чините част земљи!“ Прадед мога Матеуша је потом начинио таких жбанова може бити на хиљаде, и све је распродао великим племићима и чиновницима. Причају да је стога постао врло поносит, и да је због тих својих жбанова носио главу тако високо, као неки племић ! Али је то сигурно била клевета, јер, да је био поносит, не би дао да му син буде лончар... Дабоме — потврди ЈЂудвиса — не би допустио, сигурно! А ето — додаде Дирковица — не само један, него су му оба сина постали лончари. Један од њих био је рођени деда мога Матеуша, а други од стрица. А тај од стрица је, како причају, наследио од оца дар. Оне чиније украшене цвећем први је он почео правити у свој Пољској и Литви. Покојни мој Матеуш, Бог да му душу прости, причао ми је да је видео јежеве муке док је научио да ради на глини те руже и макове. Али их је и радио лепе и трајне, нема се шта рећи, врло трајне! Ко би рекао да је она чинија, видиш? Аха! — потврди Људвиса. Да она чинија, са оним венчићем ружа у средини, већ сто година како је начињена! Сто година ! — писну Људвиса. Него! Сто година, и још једна више! А ономе жбану •са гирландом од лишћа, њему је сто тридесет и две... Господе Исусе, распети ради спаса грешних људи ! Па што ти чапари стоје ту тако дуго? Зар их покојни господин Матеуш, смилуј му се души, Господе, није могао продати? Није могао ! О, по Богу! А шта је лакше но продати •овако лепе ствари! Али је породици Дирковој био обичај, кад који Дирко начини неки леп рад и особит, разумеш? особит, онда један примерак оставља у кући. Примерак, драга Људвиса, то је једна ствар од свих које су начињене... на пример, кад ја ■опредем шест канура, онда је свака канура примерак, разумеш?