Delo

368 Д Е Л О Па наже ухо прозору. — Чујеш ли ? — Чујем, чујем! — Зврка? — Зврка, зврка! Све ближе! — Ближе, ближе! Те су се речи измењивале шапатом, као што увек бива кад се нешто неспокојно очекује и ослушкуЈе скоро плашљиво. Наш кнез! — узвикну нагло и гласно Дирковица. Наш кнез! — врисну Људвиса као да је неко коље, па лонац с кромпиром метну опет на ватру и, раширених руку, као несвесно и очевидно тражећи нешто, устумара се по соби. Свећу! — викала је Дирковица — Људвиса, узми свећу па сретни мога кнеза на прагу! Ја не могу, због костобоље у нози... Људвиса ! Људвиса ! Еј ти, луда девојко ! Та свећу ! Свећу! Посветли! Још ће пасти у трему и убиће се... Свећу! Свећу! понављала је Људвиса пискавим гласом, вртећи се једнако по соби. -— Та ово је да Бог сачува ! Где је та свећа ? Нсусе Господе, спаси грешне душе!.. Авај, несрећна часа !... Ха, ево је ! Ево ! Па ево је ! Ево ! И са комадићем свеће у малом месинганом свећњаку потрча огњишту, али јој Дирковица истрже и свећњак и комадић свеће. — Лојана свећа ! Месингани свећњак ! Јеси ли ти полудела! Зар Бога у срцу немаш! Свећа за долазак кнежев сгоји у орману, стеаринска, у сребрном свећњаку.. . У орману... Кажем ти, у орману. Људвиса, место орману, отрча ведру с водом. Дирковица сама отвори орман, прешавши собу с необичном лупом и трком,. принесе стењак ватри. У том истом тренутку у дворишту заклопара, залаја, засветли. Две муње пролетеше поред прозора и стадоше пред кућним прагом, златећи наоколо калдрму у дворишту. У тој се светлости врзмао, лајао и звецкао огрлицама пар жутих паса. Пар коња лупао је о калдрму копитама. Рајмунд Дирко, са својим сиваљима, сетерима, кочијашем у ливреји и са два фењера на момачким колима дошао је кући својих предака. (Настаниће се) С ПОЉСКОГА ПРКВЕО Лазар Р. Кнежевић.