Delo

X Р О Н И К А ВОЈНА КЊИЖЕВНОСТ у 1911. ГОД. Тако се мало зна о војној књижевности у опште, и о српској напосе, да многи мисле да и не постоји. Међутим и војна, као и свака друга књижевност, има своје класике и своја велика дела. Зашто она није разграната, зашто код ње нема великих и дебелих књига, томе има много узрока, а један, можда од најважнијих је то, што се ратна вештина не постиже књигама и теоријама, што се она не да научити, већ што је то увек и само природни дар, таленат и способност. Велики и генијални команданти тежиште су војне вештине, а не теорије и принципи. Тип научника противан је типу ратника ; и кабинетски рад ретко ће када дати стварну слику и прави појам те најтеже вештине. Специјално пак у српској војној књижевности има још пуно и пуно узрока. Српска је војска млада, без довољно искуства, поред тога је мала и сиромашна. Нема довољно читалаца, нема се срестава, па се нема ни воље. Који би од књижара издао војну књигу? Треба књигу написати, треба је сам издати, а то је тешко и ми знамо много лепих, неиздатих дела, услед немања срестава или довољног броја претплатника. А истина је, да и тежња за читањем није дубоко продрла, још она није правилно схваћена, а томе се понајчешће и понајвише противи рђаво разумевање онога што смо горе поменули, да је ратна вештина дар а не наука. Њу не морају учити генијалне војсковође, јер је они стварају, али је за широку масу медиокритета она неопходно потребна. И ми ћемо покушати да изнесемо општи поглед на стање војне књижевности прошле године, судећи по издатим књигама