Delo

472 Д Е Л О и листовима, и одмах ћемо видети, да ако оно није баш сјајно, ипак показује напретка и доказа о стварном раду и усавршавању, као што се то осећа у свима правцима наше мале, али чврсте војске. Година 1911 богата је оригиналима и преводима. Опажа се извесна разноликост у радовима, али то је зато што је и сам војнички посао разгранат, што ту налазе употребу сви научни и технички проналасци, поред чисто војних знања. Ђенералштабни п.пуковник П. Пешић пише највише па и најбоље. Он спада у најспремније официре, међу најбоље познаваоце ратне вештине каотеорије, и важи као уман човек. Па ипак много пише. Његова „Виша Тактика" је највеће и најглавније дело, што је изишло прошле године. Из ње се добијају сва тактичка знања, по њој су израђени у војничким правилима упути за борбу, из ње се учи за испите, и она у опште преставља дело, писано на широкој научној основи и значајно у војној књижевности. Па ипак, не можемо а да не заборавимо један утисак, она је писана изгледа, што се хтело да пише, а то је учинило, да се на многим местима осећа као нека празнина, као речи које не подупире мисао, оно исто, што се код већине војних писаца налази, а што можда долази и од саме природе војне вештине. Новија његова књига „Сто тактичких задатака донела је многе користи свима официрима, указујући пут како се састављају и решавају задаци и у којој је показано много знања и умења. Исцрпну и веома марљиву студију о Пруско-аустриском рату 1866. г. пружио је ђенералштабни п.пуковник Милован Недић. У делима те врсте, тако ретким у српској војној књижевности, она је јединствена. Кад се зна колика је важност познавања историје ратова, може се разумети колика је вредност и корисност ове лепо написане књиге. „Стратегија" коју су саставили мајори Комненовић и Аранђеловић, изишла је више као књига за полагање мајорског испита, онако исто као што су они издали и „Тактику" у истом циљу. Потпуковник М. Туцаковић и мајор Ж. Протић, инжињерски официри, у друштву још неколицине стручњака издају „П ољску војну,“ и већ су издали две књиге тог великог дела: „Борба око утврђених положаја“ и „Ратни обичаји ло међународном праву,“као за сада иајпотребније књиге.