Delo

386 Д Е Л О и руком се опирући о зид, јер од умора није могла да стоји, питала је тихо: — То је за нашега кнеза, јел’те, газдарице? — Јесте, душо, за њега! Све за њега! — Онда је добро! — одговори Људвиса. Међутим је кнез сваке две или три недеље, а некад и ређе, долазио мајци, као и пре, на својим колима, са сиваљима, сетерима, козачићима, и свим осталим дрангулијама. Дирковица га сад више није очекивала са мирном тугом као пре, него с видљивим, бојажљивим немиром. Чувши клопарање његових кола, одмах је палила стеаринску свећу, која је у орману чекала његов долазак, и наређивала Људвиси да брже спреми самовар, да почасти сина чајем којега је шачицу чувала за ту прилику. Пре но што Милорд искочи из својих кола и пређе велики трем, старичини образи, блеђи но пре, облију се грозничавим руменилом. Из њених узнемирених покрета и сјаја очију, негда увек задовољних, познаје се да се при сваком синовл^евом доласку боји какве зле вести или страшнога за њу питања. Али Милорд ни једанпут није изгледао као човек забринут или човек који доноси рђав глас. Када, висок и елегантаи, испуни он полумрачну, влажну и хладну собу сјајем отмености и дивним мирисом, Дирковица му притрчи и, загрливши га, дубоко се загледа у његовс очи. — Шта је тамо? Шта? Шта? — пита. Он јој љуби руку, увек са истом срдачношћу, и одговара весело: А шта би било, мамице! Све по старом. Зажелео сам се мамице и дошао на часак. Јсдинче моје мало! Анђеле мој! Зажелео се старе маме и дошао на часак! Но, седи, седи! Хоћеш чаја? Милорд седе и сав устрепти од зиме. Како је хладно код вас! Зашто не гори ватра, као пре? — Таман посла, ватра! — виче од самовара Људвиса. Па после да се купују дрва! Мир! — викне на њу Дирковица уплашено, а сину вели: Видиш, драгане, уверила сам се да ми је рђаво кад је у соби много топло... крв ми навали у главу... — То је што друго — говори син — али овде се ипак може назепсти.