Delo

О МАКЕДОНСКИМ СРБИМА -— НЛСТЛВАК Ми смо већ раније рекли, да је рад словенских апостола могао уродити плодом благодарећи културном развитку маћедонских Словена. Ми се овде морамо опет вратити на ово питање, како бисмо доказали свима и свакоме, да не може бити ни речи о култури бугарској у Македонији у IX, X и XI веку. И ако овде имамо да оспоравамо „ауторитативна мишљења" ми осећамо јако нелагодност доказивања истина, које би требало да знају деца по свима основним школама пространога словенскога света. Академик Кондаков узгред помиње „вести о високој култури Македоније у римско доба и у почетку византијске империје“.' Међутим не само што имамо „вести“ но знамо позитивно, да је стара култура Маћедоније стојала на врло високом ступњу. Из старе грчке историје ми знамо, да се око Олимпа, на граници Македоније и Тесалије, развија верски живот класичних Грка. У Солуну се подижу храмови боговима и богињама: Зевсу, Аполону, Дионису, Артемиди, Посејдону, Ираклу. Садашња Света Гора то је камен којим се бацио бунтовник гигант на олимпијске богове. Али Македонија није била само поприште дивљс борбе и нежних романа грчких олимпијских богова и поље за олимписке игре, него то је била и Македонија Александра Вс ликог и Македонија Аристотелова. „Имамо вести, вели А. С. Будилович, да су македонски цареви у најстарије доба призивали своме двору грчке песнике, мислиоце, уметнике, тако да су, на пример, бавили се у Едеси и Пели Пиндар, Инократ, Еврипид, Исократ, Платон, Демостен и многи други знаменити Грци. 4 Македоши, с 51.