Delo

0 МАКЕДОНСКИМ СРНИМА 389 Али универзалну славу Македоније у овоме смислу одређује појава из средине њених синова највишега научара древности Аристотела." „Не додирујући се овде садржине Аристотелове философије и науке, ја ћу предочити само неке њене спољне стране у вези са осталим странама македонске образованости. Овде на првом месту долази // xolvij, тј. општи грчки језик, који је изашао из Аристотелове школе и који је, како изгледа, основан на јелинизму македонском. Одстрањујући постепено све пређашње уске обласне грчке дијалекте, он је постао моћни орган науке не само у александријском но и у доцнијем, византијском добу развитка, до порођаја новогрчкога књижевнога језика закључно. У главном, на овом је језику проповедано хришћанство и на њему је доцније писао патријарх Фотије, а после њега, ван спора је, његов ученик Ћирило Философ. Да није одавде позајмио Ћирило идеју општега словенскога образованога језика, која је већ била остварена на земљишту солунскога говора или, по другима, цариградских Словена, а која идеја сад постепепо сазрева на основи језика Ломаносова, Пушкина и Гогоља?"1 Људи широких погледа и високе културе, какав је Будилович, овако траже везу словенске македонске културе с кла сичном Македонијом, а не на основу жалосних, избледелих папируса, случајно написаних и случајно сачуваних. Али има једна тешња веза културнога развитка македонских Словена са старом културом Македоније, веза непосредна, коју је академик Кондаков назвао српском и која је несумњиво српска, као што ћемо доцније видети. Та је веза — хришћанство и специјална његова култура. После прве своје мисије у Солуну, апостол Павле пише Солуњанима и хвали их: „Захваљујемо Богу свагда за све вас, спомињући вас у молитвама својима. И помињући без престанка ваше дело вере и труд љубави, и трпљење нада Господа нашега Исуса Христа пред Богом и оцем нашијем," Па даље: „Тако да постадосте углед свима који верују у Македонији и у Ахаји".Ови „синови светлости и синови дана“, Солуњани, одликују се хришћанским братољубљем према браћи „по целој Македонији“.:! Да се опет послужимо овде просвећеним историјским погледом Будиловича. „Зна се, вели он, какве је дубоке трагове 1 А. С. Будиловичт., Значежс Македошп bl. судкбахд. греко-славинскаго Mipa, ИзвћстЈи С. ПБ. Сл Бл. Обгц., 1903, № 1., с. 16 — 17. 2 Солуњанима посланица прва, гл. I, ст. 3, 2 и 7. 3 Тамо, гл. V, ст. 5 — 6, гл IV, ст. 9—10.