Delo

392 Д Е Л 0 заједнички помагати Ћирилу и Методију и при превођењу црквених богослужбених књига и при установљавању на томе језику школе у Великој Моравској и у другим суседним јој тада словенским земљама. „Али није само почетак словенске писмености но и њена дал^а судбина везана је тесно са Македонијом. Њој се приближује књижевни рад готово свију „седмочисленика“, чије су се службе појавиле доцније у Македонији, као и опште цветање црквено-славенске писмености у доба царева Симеона Самуила, премда део сачуваних јусових кодекса могао се у то доба појавити и у другим крајевима БугарскеС1 Да је у ово доба бугарско име било искључиво име политичко не само у српским земљама, него и у самој Бугарској, то је ван свакога спора. Ово што неће да виде и разликују људи XX века, видели су и разликовали наши претци IX века. Преводилац византијскога четописа Јована Малале, презвитер Григорије (IX в.) не назива кнеза Симеона ни „нашим“, ни „слов'ћнским“, него бугарским. Зар се у речима о времену превода: „при кннзи блЂгарБСгћмњ СимеонЋ* — не осећа да преводилац хоће да означи да овај кнез није свој ? Али доста о овоме, у толико пре што ћемо још, заједно с академиком Кондаковим, да бацимо један летимичан поглед на македонске Србе с културном и политичком историјом свега српскога народа у руци. 8. ILIta нам говори cpiicka hctophja ? Ми смо видели, да академик Копдаков не сумња, да се међу југословенским племенима у првој половини VII века издваја „основна, чисто словенска", т. ј. српска народност. Ово доказују и неки српски историци. Међутим ми смо видели, да су сва словенска племена тада чинила један народ и да, према томе, овде не може бити ни речи о етнографском издвајању српскога племеиа из осталих племена. Колико је било ово племе, које је познато било још Плинију Млађем (23—79), не зна се‘-\ Нека би 1 Тамо, с. 18—20. 2 Јагпћ вели, да је српско племе „било иснрва ограничено на врло малу област". Супротно овоме мишљењу ЈЂ. Јовановић вели: „На против стоји да се у историјским изворима IX, X и XI века јавља на простору од Јадранскога Mopa до Саве и Дунава српски елеменат. Он се јавл>а тако да треба неминовно узети да је он ту још од прве половине VII века, од српскога и уопште словенскога досељења на Балканско Полуострво" (О прошлостн Босне н Херцеговине, с. 121).