Delo

394 Д Е Л 0 ред земаља које су биле под Самуилом, Василије је покорио и оне српске покрајине, које су до тада живеле самосталним животом. „Овим је само продужен започети процес стопама разједињених племена у српским земљама у једну целину, који је отпочет 971 године.“ Овоме процесу ишао је у сусрет јаки, искључиво националистички политички покрет са западне стране. Рашка држава полако постаје политички и културни центар свију српских племена и успева да их културно и политички потпуно уједини да кристализира нову словенску народност — народност српску. Ми рачунамо, да је овај процес, који је почео 971 године, завршен царевањем Стефана Душана. Ово што рекосмо важи за цео источни део српскога народа.1 Што се специјално Македоније тиче, она не чини никакав изузетак. Напротив, у истицању српскога имена Македонија предњачи. „У овом погледу, вели Jb. Јовановић, особито је значајно видети појаве српскога имена у садашњој Македонији у доба кад је од ње сасвим била далеко и апсолутно без икаквог могућег утицаја политичка власт рашких и свих других северних Срба“.- Ми смо видели, да се и академик Кондаков обазире на ову историску појаву, али за нас ово није важно; за нас је важније што је академик Кондаков уочио историску истину, да друго бугарско царство (основано око 1188. год.) није могло имати никаквога утицаја на Македонију. Кратковремену буга.рску окупацију Македоније за време бугарскога цара Јована Асена у XIII веку карактерише натпис тога истога цара у једној трновској цркви, у коме се каже: „а земн всн npinx от Одрина и до Драч^ћ, грицкд и егце же арбанаскл и српск.дл“.;! Овде се очевидно има на уму Македонија као српска земља. Ну, ни овај натпис није нам потребан и ако је царски. За пас су важни велики историски догађаји. За нас је важно да Самуилово царство, које наслеђује са широком аутономијом охридски архијепископ, прелази из вцзангијских руку у српске, да све земље македонскога царства лагано улазе у политичку за1 2 31 Ми се на овом месту не осврћемо на заједницу српско-хрватску. Везе које су очувале и учврстиле српско-хрватску зајсдницу на занаду одлнкују се од веза на истоку. 2 О прошлости Восне н Херцеговине, с. 111. 3 Проф. Вас. Ђерић, О срп. нмену у Cr Србији п Македоннји, Веоград. 1904 год. т. 9