Delo

0 МАКЕДОНСКИМ СРБИМА 395 једницу рашке државе. За нас је још најважнији историјски факт, да Македонија није остала ни једнога тренутка изолирана од осталих српских земаља од 971 године до данас. Ми смо видели које су српске земље улазиле у македонско царство и Охридску Архијепископију, а све је те земље заједно са Македонијом наследила од Византије не Бугарска, него Србија. Осим тога ове су земље заједно са Србијом изгубиле политичку независност при крају XIV века и са њом заједно створиле ону високу српску културу, која се огледа у хришћанским вештинама и у законику цара Душана. И у овом погледу Македонија не само што не чини изузетак према другим српским земљама, него напротив јавља се најизразитијом чуварком искључиво српске средовечне културе. Ово што рекосмо најбоље доказује стручни рад уваженога рускога археолога Кондакова. Упућујући нашега читаоца на његову „Македошк)“, ми ћемо овде превести само неколико места из овога стручнога дела у потврду онога, што смо раније рекли: да његова научна експертиза најрељефније показује, да су македонски Словени — Срби. Дакле да чујемо његову ауторитативну реч знаоца старе словенске културе. Да не би прекинули везу његових мисли, да продужимо онде где смо стали. Стали смо на месту где он каже, да од XIII века наступа јачање Србије, после узалудних покушаја Бугарске да шири своје границе на запад. „Много разноврсних факата убеђују нас, да национални покрет и оригинални покрет и оригинални уметнички живот почиње у већини земалза средовечне Европе у другој половини XII века, а потпун развитак националних вештина у XIII веку; негде пре а негде после, ирема политичким приликама. За време Стевана Немање (1159 до 1195) одпочет је политички покрет српскога народа, који се кретао у правцу да одузме од Византије Стару Србију и словенски југо-исток (тј. Македонију). Северна Македонија од тада се рачунала као саставни део сриских земаља, у којима су Немањићи прогласили себе за краљеве. Као што је познато, Милутин је раширио своју власт до Кратова, на југ до Штипа, Велеса, Прилепа и Охрида на југо-запад. За ово време у Бугарској су господарили Ногајски Татари. Од тога доба до данас подела српскога народа боно је његово место. Једна половина, у облику самосталне државе, као и старим временима креће се мислима па југо-исток, у ту исту Македонију, а друга поцепана