Delo

396 Д Е Л О на неколико делова, продужава до сада борбу за самостални опстанак, борећи се с моћним силама културнога запада**.1 Ну, после свега што смо раније рекли, нама је потребно мишљење уваженога академика само о култури Македоније. Напомињући, да је Македонија у XIV веку сва улазила у састав Србије, он каже, да се велики део Македоније користио „благом српске кулгуре у току XIII и XIV века“,- т. ј. онда кад је коначно, по нашем мишљењу, формирана српска народност. Али боље је да се послужимо његовим излагањем његових мисли. „Од године 1281 Македонија је постала српска. Управо од гада па до 1330 године саграђена је већина раскошних цркава у Македонији. Застој који је наступио 1330 године због успеха Андроника Млађега, који је натерао Србе да му уступе Охрид, био је пролазан и незначајан. После знамените битке код Велебужда 1330 године, кад је српски цар Стефан коначно разбио Бугаре и кад је погинуо бугарски цар Михаило, српска се власт распрострла на целу Македонију до њених најдаљих западних граница. За време сина Стефанова, знаменитога Стевана Душана (1331 до 1355) византијске унутрашње размирице ојачале су власт Србије и омогућиле јој, да заузме чак и византиску варош Серес (1346), као и то да Србија задобије прерогативе и претензије на потиуно господарство на Балканском Полуострву, које се најјасније огледа у крунисању Душана у Скопљу круном „цара Ромеја“ и назначењу Уроша за краља, што по смислу средовечне титуле значи предјављивање права Душанових на целу грчку царевину“. Душан се занео „византинизмом", али овај је занос био од великога значаја за српски народ. „Заносећи се културом народа који је изумирао, његовом образованошћу, зградама, црквама, манастирима, заштитом Свете Горе, помагањем Хиландару, дипломатским савезима и одношајима са западним земљама, користима трговине и осталим странама културнога живота западних држава", он је развио културни живот српскога народа. „Изгледа, да је од овога доба и сачувана већина споменика црквених утвари, које налазимо у Македонији. После смрти Душанове, као што је познато, наступило је распадање царства, унутрашње размирице, а 1371 године Турци су страшно опљачкали Македонију. Али су ипак цркве подизане као и пре (Марков Манастир, по имену 1 21 МакедонЈн, с. 292, 2 Тамо.