Delo

О МАКЕДОНСКИМ СРБИМЛ 397 краља Марка, сина Вукашинова)“, али после Косовске Битке Турци су заузели Македонију.1 Исто тако су све цркве и све црквене утвари у Македонији плод културнога развитка српскога народа у XIII и XIV веку. „Као што је познато, вели он, најсјајнијим добом српске архитектуре јавља се друга ноловина XIII и прва половина XIV века. Ова група српских цркава одликује се у архитектури византијским утицајем. Али исто тако и у живопису, који обилато украшава цркве овога доба, види се такође чисто подражавање грчким обрасцима. Међутим, судећи по громадноме пространству, које заузима овај живопис, како у Србији тако и у Македонији, ми морамо, природно је, доћи до закључка, да су постојале чисто српске радионице, које су, поред тога што су подражавале грчким обрасцима, ипак сликале на свој начин“.Ниједан, ама баш ниједан културни бугарски споменик није нашао уважени академик у Македонији. Нашао је он нове „споменике“ нове бугарске културе у Македонији — рушење народних светиња. Да приведемо један жалосни пример ове „нове“ бугарске културе. Описујући с ентузијазмом уметника задужбину Краљевића Марка, „Марков Манастир“ у околини Скопља, академик Кондаков вели: „Авај сада нема ни фресака, ни натписа, или их нема или се не виде. По грубо варосаном нартику све је намоловано масном бојом. Ово је извршио некакав докони молер Димитрије, Грк из Цариграда или Бугарин који се научио овомс занату... Ругоба овога молераја у форми шаренога мрамора чини одвратан упечатак због свога шаренила, особито кад се види како је све китњасто и са укусом разређене било у древности, почињући чак од притвора. Свуда мраморни диреци, превоји, колоне; сви се детаљи одликују изврсним стилом и укусом XIV века, који јс био за Србију, као што је познато, добом политичкога и културнога цветања. Слично унакажавање старога споменика изазвало је још више жаљење, кад се видело јасно, да је оно извршено у главноме из мржње бугарскога духовништва према остацима старе српске културе. Изгледа, да је красно очувана фреска ктитора била уништена као споменик српскога госиодарства у овим крајевима у име бугарскога патриотизма11.1 2 3 1 Македошл, 62—63. 2 Македошд, с. 65. 3 Македошл, с. 183—184.