Delo

398 Д Е Л О Упућујући читаоца на „Македонију" Кондакова, ми хоћемо овде, на завршетку, да покажемо уваженом академику шта га је преварило да гласа уз „десницу“. Ово је у толико потребније, што у ову погрешку још много лакше упадају људи, који третирају ово питање без велике спреме за познавање народносних питања на нашем Полуострву којом располаже академик Кондаков. Говорећи о скопском округу, академик Кондаков вели: „И ако је у садашње време овај округ чисто бугарски (курзив његов) са незнатним оазама српских села, у културном смислу он се може назватикутићемСтаре Србије“ (наш курзив).1 Читалац је у недоумици, али академик Кондаков још у већој. „За време путовања за Старо Нагориче бугарски учитељи који су нас пратили успели су да нас наговоре, да на путу свратимо у Младо - Нагориче, заселак бугарскога порекла. Као што је познато, ова је околина била резиденција српских краљева у XIV веку и до данас је, као што смо се уверили, насељена многобројним српским сељацима. Од куда овде шака Бугара и како су успели за заузму поља и земљу поред старе цркве, називајући је „Младо - Нагорићем", за нас је остала тајна".„А ларчикЂ просто отпиралси" (а ковчег се просто отварао) кажу Руси. Не само у културном углу Старе Србије, у скопском округу и резиденцији српских краљева, Младо-Нагоричу, него у целој Македонији „створена11 је бугарска „народност" поделом цркве 1870 године на бугарску Екзархију и грчку Патријаршију. Све што је напустило панјелинску Патријаршију, све је припало бугарској Екзархији, постало црквено-политички Бугарин. Али овај црквени Бугарин нема ничега општега с етнографским Бугарином и Младонагорићани ништа ни од кога нису одузимали, нису ништа мењали осим црквене управе. По нашем најдубљем уверењу утицај бугарски у Македонији датира се тек и само од 1870 године и ово наше уверење може поколебати само откриће нових историјских споменика, који би иам доказали, да све што историја до сада зна о Србима и Бугарима није тачно. (СвршиНе се) Марко П. Цемовић. 1 21 Тамо, с. 178. 2 Македошл, с.