Delo

404 Д Е Л 0 „Ако Мађари не узму у обзир праведне захтеве Срба,“ плане млади Стратимировић, „онда ћемо се за њихово признање морати да обратимо на другоме месту а не у Пожуну.“ Чувени Кошутов одговор „У том ће случају мач да одлучи“ учинио је крај овој дискусији и дао је први сигнал за народносни рат. Срби су радосно поздравили наименовање Јелачића за хрватскога бана. Немири избише у Бачкој; у Новом Саду се образује један привремени одбор који на челу једне повеће гомиле народа, певајући народне песме, уђе у Карловце и позове архиепископа да сазове народну скупштину. Она се састане у Карловцима 1-вог маја 1848; пред народом су свечано прочитане оригиналне повеље Леополда I и, усред општег одушевљења, архиепископ Рајачић буде проглашен за српског патријарха, а пуковник Шупљикац за војводу. Пошто су тако била повраћена стара народна достојанства, скупштина донесе један низ резолуција у којима се српски народ оглашава као „политички слободан и аутономан под аустриском династијом и круном Угарске", тражи повраћање Војводине и њен савез са Троједном Краљевином. Образован је био један Главни Одбор да састави план савеза, и изабрана депутација да Цару поднесе адресу лојалности и да иде у Хрватски Сабор и на Словенски Конгрес у Прагу. Сутрадан је одбор био отпочео своје седнице у присуству патријарха; наредба из Пеште којом се скупштина забрањује дошла је тек пошто је она завршила своје седнице, а позив новосадскога комесара патријарху да се одрекне свога незаконитог положаја, на који није дат одговор, бачен је у ватру. Ђорђе Стратимировић је 6 маја био изабран за председника одбора који се назове „Привремена Управа.“ Овакав ток догађаја већ забрине мађарску владу; скупштину од 1 маја огласе као акт побуне, једна нова српска скупштина буде сазвана 14 јуна у Темишвару, али генерал Храбовски и месне власти добију наредбу да покрет угуше силом. Патријарх Рајачић је, на челу једне депутације, био присутан отварању хрватског Сабора 23 маја; народ га је у Загребу свуда поздрављао и он је присуствовао и благодарењу у Саборној Цркви где је католички епископ Ожеговић отпеваоТебе Бога Хвалим на старословенском језику. Идуће недеље он је изишао пред Цара у Инсбруку, који га је примио хладно. За време Рајачићева осуства сва контрола била је у рукама Стратимировића, који је 28-ог маја Мађарима одговорио позивом