Delo

Л А Ж И 409 многобројне тајне познавала. Ако јој је савест нешто и пребацивала, беше то што је, две године откако је почела са Дефоржом, преварила тог красног човека са Рејмоном Казал, клубманом на гласу, кога је отела, за време трка у Довилу, једној својој доброј познаници. Али је овај човек замало не компромитова да она брзо виде неумољиву себичност људи што трче за срећом, те је, сва радосна, прекинула одмах ову авантуру. Заклела се да се од то доба држи сласти свога живота у троје, између племенитости Полове и галантног епикурејства баронова. И од тада она се држала тога, са таквом исправношћу у владању, да је њен добар глас био осигуран, колико је то могуће на месту које јој је начинила њена лепота. Она је имала супарница, које су се добро разумевале у шифрама буџета, те су могле наравно закључити да Моренови живе од осамдесет хиљада динара годишњег прихода. „А знали смо их кад су били готово пропали", додавале су ове добре жене. „Клеветање !...“ одговарао је хор баронових пријатеља и уверавао свакога. „Клеветање!...“ одговарао је хор безазлених људи, свих оних којима су одвратни многобројни стидни гласови што се шире свако вече по салонима. „Клеветање!...“ додавао је хор равнодушних који знају да у Паризу има за мудра човека само једно решење: правити се да не верује ни у шта што се прича и да узима људе за оно што се издају. Помисао на хиљаде услуга што јој је тако указао Дефорж прође без сумње кроз главу Сузанину у тренутку кад, седећи за тоалетним столом, беше рекла у себи: „Да, добра пријатеља!...“ Зашто бароново лице, паметно и уморно, уступи у тренутку кад јој је собарица навлачила свилене чарапе фине колико и њена кожа и украшена око чланка провидном чипком, да, зашто уступи наједанпут место другом лицу, сасвим младом, украшено идеалном брадом, осветљено угасито плавим очима где је сијала сва ватра једне невине и одушевљене душе ? Док су веште Селинине руке стезале позади њен мидер од белог сатина, изабран према њеној хаљини, зашто чу она како јој, као музика, шапуће неки унутрашњи глас четири слога: Рене Венси? На какво тајно кушање одговори она превлачећи китицу од пудера по својим прсима и раменима: „Не мислимо!11 Видела је младића два пута. Жена као она, пријатељица, готово ђак Парижанина Дефоржа; она што је схватала ствари позитивније него икоја од жена из великог света и продала се да би имала око своје лепоте ово глатко и намирисано рубље, ове доње сукње од меке свиле од