Delo

412 Д Е Л 0 IX ИСКРЕНА ГЛУМИЦА. Свако јутро, нешто раније од девет часова, Пол Морен је улазио у собу своје жене. Она би већ свршила са купањем и занимала се ситним пословима. Њене ноге, беле и прошаране плавим венама, играле су се слободно у папучама, њен танак струк гибао се у танкој хаљини коју је везивала једна узица, и огроман златан талас њене косе ширио се по њеним раменима. Спаваћа соба, коју је готово испуњавала једна пространа постеља намештена по средини, била је изветрена, сва намирисана. Најбољи тренутак преко дана беше Полу ово три четврти сата које је проводио пијући чај са Сузаном крај прозора за једним малим сточићем на склапање. У десет часова морао је бити у својој канцеларији, где му није остајало довољно времена чак да се врати кући на ручак. Био је то човек који седа око дванаест и по часова по подне у један отмен ресторан, тражи у брзини једно јело, малу флашу вина, шољу кафе и одлази, потрошивши тако најмање што се може потрошити у једној крчми на гласу. Допадало му се јако што тако може да се утркује са штедњом своје жене! Али чај из јутра беше награда, примљена унапред, за цео његов радни дан, за шест или седам сати бављења у канцеларији колико се обавезао Друштву. „Има дана“, говорио јој је у својој безазленој добродушности, „кад не би знао ништа о теби да није овог благословеног чаја...“ Он ју је служио; он је мазао масло, пажљиво као љубавник, на печење које ће крцкати под њеним ситним зубима; узнемиравао се кад би је нашао, као сутрадан после Опере кад је спазила Ренеа, нешто изнурених очију, уморна лица, с приметним знацима да није добро спавала. Целе ноћи ју је мучила мисао о младићу, као и фантазија коју је он пробудио у ономе што јој је још остало од осећајности. Како је њен дух био пре свега позитиван и јасан — прави дух човека трговца у служби ћудима једне лепе жене, — она је била срачунала средства да би задовољила овај прохтев страсти. Прва ствар је била да поново види младића, и да га после виђа често. То је било немогуће у њеној кући. Њен муж јој је посведочио то још истог јутра упитавши је, одмах после првих речи о њеном здрављу: — „Јеси ли имала много света синоћ за време твога примања ?“