Delo

Л А Ж И 413 — „Никога“, одговорила је она; и, како није никад говорила излишне лажи, додаде : „Само Дефорж и онај мали младић, писац драме која се прекјуче играла код кнегиње. „Рене Венси?“ рече радосно Морен. „Ах, како ми је жао што га нисам затекао! Ја волим тако његове стихове!.. Какав је?.. Може ли се примати?..“ — „Ни добар ни рђав“, рече Сузана, „ништа нарочито." — „Срео се са Дефоржом?" — „Да, зашто?“ — „Говорио сам о њему барону. Он ти га је оценио на први поглед... Што познаје људе тај човек !“ „Ето ти га“, рече у себи Сузана кад Морен оде, пошто ју је сву појео пољупцима, „све ти мора да исприча барону!..“ И она предвиде да би прво лице које би јавило Дефоржу о честим доласцима Ренеовим у њену кућу, ако би она ту привукла песника, било главом Пол... „Заиста је одвећ глуп...“ помисли она поново; и она му пребаци ово потпуно поверење према барону, на којем је она највише радила. Тако она опази јасно прву сметњу. Ова ју је мисао пратила цело пре подне, које је провела прегледајући рачуне и у послу са женом која јој је неговала руке и ноге, Г-ђом Леру, женом у годинама, сва смежурана од оданости, с лицемерним и поверљивим изразом и најотменијом клијентелом у Паризу. Обично, Сузана, која је сматрала млађе као главни извор светског оговарања, разговарала је дуго са Г-ђом Леру, делом да је одобровољи, делом да сазна од ње мрогобројне ситне појединости из кућа које је поштована уметница удостојавала својим услугама. Због тога ни Г-ђа Леру није могла довољно да се нахвали дражесне Г-ђе Морен, „и тако просте, и тако добре! Ретке жене која обожава свога мужа!..“ Тога дана, никаква ласка ове жене није могла извући једне речи од лепе муштерије. Чежња која беше боцнула младу жену удубљавала се све више у њу, у исти мах док се визија стварних препрека дизала пред њом све јасније, све теже. Ако се хоће да задобије љубав, треба и времена и места где се може обоје сусретати. Рене није посећивао велики свет, а да је то и чинио, било би горе. Друге жене би покушале да јој га узму. Овде, у овом стану у улици Мирило, она би могла урезати себе у његово потпуно ново срце, — али јој је сметао надзор Дефоржов! Први пут после толико година, она се осети као затвореник, и, за један часак, наљути се на онога коме је