Delo

Л А Ж И 415 бојазни један сплеткарски план, један од оних планова врло простих које проналази дубоко реалистички женски дух. Требало је заварати човека врло лукавог, Ерло посвећеног у њен каракгер. Највештије је било понашати се баш супротно оном што је овај човек морао и могао предвидети. Требало је похитати са стварима, навести Ренеа, у двема трима посетама, да јој изјави љубав, па онда одговорити сама и постати његова љубазница пре него што би добио времена да јој се удвара. Никад Дефорж не би поверовао у једну такву авантуру, он који ју је знао тако одмерену, тако обазриву, тако вешту. Али ако је Рене презре што му се пода одвећ брзо? Она махну својом лепом главом кад стави ту примедбу. То је била ствар такта ; требало је употребити какво женско лукавство, а, на том терену, она је била сигурна у себе. Радост што је скицирала овај план у својој мисли, као и уживање што ће преварити вештог Дефоржа мешали се у њој тако чудно, да се она приближи не само без жалости, него чак са пакосним задовољством, тренутку свога састанка. Врати кола као што је увек радила, под изговором да хоће да пешачи, па замаче под сводове улице де Риволи. Кућа где је барон најмио стан за њихове састанке одвајала се од осталих тиме шго је имала два улаза, ствар врло ретка у Паризу да се такве зграде бирају за љубавне сплетке великог света. Фредерик је врло добро познавао најдубље тајне париског живота, те је најбрижљивије избегавао већ позната места Ово место пак, које је открио, готово случајно, измакло је свакако оку оних који су тражили склоништа ове врсте, због свечаног и невеселог изгледа коју је имало лице те куће са улице Мон-Табор. Наместио је антрсол, што је имао једно предсобље и још три собе, од којих једна служила као салон за ужине, а по потреби и за ручак, друга за спаваћу собу; последња пак као кабинет за тоалету, Стан је био намештен с најбољим разумевањем онога што се зове угодност; застори и завесе спречавали су сваки шум; животињска крзна по поду изазивала су босе ноге; у алковну су била огледала као по јавним кућама, док су се ниске наслоњаче и дивани нудили за дуге, одане разговоре после миловања. Бескрајне подробности овог стана издавале су саме собом утанчаност бароновог сладострашћа. Ову скривену кућу одржавао је његов собар, човек поуздан, чију је је верност гарантовала паметна комбинација његове плате. Сузана је долазила толико пута, годинама, у ову врсту кућице; она је толико пута наме-