Delo

416 Д Е Л О стила свој двоструки вео у сенци капије са улце де Рнволн* толико пута прошла поред вратареве собе да је спуњавала готово механички ове обреде потајног вођења л>\ < ии, са спашћу што пече жене које трче за узбуђењем. Овог пм, пењуКи се уз степенице, не могаде се уздржати од једног уоређења. Она рече у себи да би се доиста другојаче осеНала у овом усамљеном прибежишту иде у сусрет Ренеу Ненсн tecro барону! Знала је унапред врло добро све шта he бип и тл he natin Дефоржа; спремио је за њен дочек све до најман ситнице, почев од цвећа у вазнама, па до кришки хлеба, пемазаних маслом и медом, за ужину; она he након једног трчутка npehH у кабинет за тоалету и вратити се расплетене косе г»осих ногу у папучама које су сличне оннма што је јутрос носла, у чипканом пен>оару, спремна за задовол.ство, задово.ство које је, обично, само у пола подељено. Али се барон умео оммати тако захвалан за оно што му она даје, био је тако духовт и тлко пријатан у разговору који је после долазио, да јс n.neuihe он сам подсећао своју љубазницу које је време и говорн јој: — „Хајде, Сузана, треба да се облачиш", Овог пута, с расположењем душе и срца у i ј«-м се налазило, сама Сузана чим уђе, рече своме љубазнику — „Мој добри Фредериче, Mopahy те данас рно оставити\ — „ПЈто си се онда трудила, сирота пријатељце", одговорио јој барон скидајући њен капут. „Могла сн прсто поручити у кратко да одложимо наш састанак!“ — „Заиста је врло љубазан“, рече у себи млаа жена, која се готово покаја због своје излишне фразе. Скидс иешир пред огледалом. /Јијамантн њених мин^уша синуше. Сва оброчинства за које је дуговала овом човеку што се задовол.а; тако лако, падоше јој на ум у један мах, и она, с поштење. у души грешан положај садржи ове парадоксе савести ц- на ивицу Дефоржове наслоњаче и уздахну: „Али мени самој било би сувише криво. 11 «ар ми не верујете да се осећам увек радосна кадгод дођем \ • „Доиста му дугујем ово', помисли она, и продужуЈЗи ово исто осећање чудне правде, показа се за време целог : r усиљеног састанка, као љубазница још предусретљивија и оојнија него иначе, тако да се после сат и по, од њеног доласа, Дефорж који ју је гледао како кокетно једе — као утонулау једну ве-