Delo

418 Д Е Л О — „У уторак, дакле? Свршено. Онда довиђења вечерас, код Г-ђе де Сермоаз, јел’те?“ — „Да дивне жене“, помисли барон кад оста сам. „Могла би правити толико авантура, а она мисли само како ће ми угодити“. — „Прекосутра дакле“, говорила је Сузана, идући тротоаром улице Мон-Табор и бацајући опрезно погледе на једну и другу страну, тако вешто да се чинило као да није мицала очима; „сигурна сам да ћу бити сама... Али какав изговор да дам Ренеу (она га већ звала тим именом) позивајући га ?... Добро ! неколико стихова да препише за једну госпођу на примерку КаваљераС Она пређе у улицу Кастиљон, пред један књижарски дућан. Била је у оном тренутку кад се план извршује готово механичном брзином: „Само нека не почини глупости дотле“ ? Само нека продужи волети ме и нека му нико не каже шта рђаво о мени!“ Паде јој поново на >м Клод: „Он је нова опасност", помисли; и она нађе такође средство да је избегне, само ако види Ренеа пре тога. Она се сети да не зна адресу младићеву. Требало јој је само да посети Г-ђу Комов: „Она је управо код куће после шест часова“. Дозва један фијакер и одвезе се у улицу Бел-Респиро. Нађе кнегињу срећом саму и немаде никакве муке да добије жељено обавештење. Красна жена, којој је забава успела, није престајала хвалити свога песника: — „Идеалан!“ говорила је са својим великим гестовима. „Прекрасан !... Па скроман !... То ће бити ваш модерни Пушкин...“ — „Знате ли где седи?“ уметну Сузана. „Посетио ме је и оставио на просто своје име.“ Кад написа и посла писамце она паде у ону неизвесност којом се храни љубав у стању постајања, тако да наставници у завођењу препоручиваху најпре изазивање ове грознице, у доба кад беше у моди тај чудни и потпуно интелектуални порок. Да ли ће Рене доћи ? Да ли неће доћи ? Ако дође, како ће ући? Она ће видети јасно на први поглед да никакав облак није помрачио јасни спомен за који је била сигурна да му га је оставила о себи кад су се видели прошлог дана. Најзад, час који је одредила у свом писму дође, и кад слуга уведе младића, њено срце залупа можда јаче од и срца њеног безазленог љубавника. Она га погледа и прочита до дна његовог бића. Да, она је била стално за њега богородица каквом се начинила од првога дана, са оном вештином у преображају која одликује бића у сукњама. У његовим зеницама, које су биле