Delo

ПРЕПИСКА ИЗМЕЂУ ЕПИСКОПА ШТРОСМАЈЕРА И ГЛЕДСТОНА (НАСТАВАК) 2. ЕПИСКОП ШТРОСМАЈЕР ГЛЕДСТОНУ, 24 октобра 1876. Врло уважени господине и, допустите ми да додам, врло драги пријатељу! јер сви они који се боре за истину и правду у овоме свету везани су везама једног у истини светог уједињења у вишем пријатељству и савезу, са задатком да употребе све напоре да човечанство никад не оскудева у свакидашњем хлебу истине и правде, јер од тога зависи његов моралан живот онако исто као што његов физички живот зависи од материјалнога хлеба. Ваше писмо било је велика част за мене и оно ме је много обрадовало и охрабрило. Ви сте добро учинили што сте изашли из своје повучености, јер, драги мој пријатељу, сам Бог вас је поставио на таку једну висину, да чак и јесен вашег живота не припада вама него вашем славном народу и целом човечанству. Допустите ми сад да вам дам своје мишљење о догађајима што су се догодили од мог првог писма. Примирје је изазвала енергична руска интервенција. Изгледа ми да ваш Први Министар1 није урадио мудро и државнички што је држао свој последњи говор. Сви они који желе да се о великим питањима не стварају забуне него да се решавају пре паметним и мирним споразумима него оружјем, извесно би избегавали да прерано држе ратоборне говоре који само могу да распале страсти и да пробуде узалудне наде. Опште је мишљење да је говор вашег Премиера изазвао говор рускога Цара у Москви. Оба говора нису ништа допринела стишавању духова. Моје је убе1 Дизраелк