Delo

424 Д Е Л О ђење да одржање мира и постигнуће великог циља који сви пријатељи човечанства имају пред својим очима, у главноме зависе од држања Енглеске. Али би због тога Енглеска требала да остави на страну све ситне обзире, и да поштено и свим срцем потпомогне напоре Русије. Истина, кажу да Русија, сем јавно изнесених циљева, има и извесних нарочитих намера у Источном Питању које су штетне по опште добро. Ја не знам ди ли има истине у гоме; али знам да се опозицијом у једно незгодно време такве штетне намере не могу да ометају. Само ако Енглеска с потпуном оданошћу прихвати ствар потиштеног Хришћанства, онда она и пред Богом и пред људима задобија право да пази на Русију, и у случају потребе да јој довикне „Довде и не даље“; док у противном случају она ће бити одговорна и пред Богом и пред људима за рат и што су се разбиле све оне наде које су источни Хришћани гајили. Енглеска је данас у томе погледу на опасноме путу. Она се вероватно већ сувише везала с једном државом чија је судбина, на несрећу, у рукама једног надувеног народа који, истичући на један луд и сујетан начин своје сродство с Турцима' и одобравајући сва турска средства просто зато, што су она извршена над јадним словенским Хришћанима, иде на сусрет једном рату против Русије у савезу с Енглеском и Турском. Ако, као што изгледа, Енглеска доиста сувише слуша тај народ, онда је рат у томе правцу неизбежан. Последице таквог једног рата нико данас не може да предвиди : али једна ствар изгледа извесна — да би Енглеска у том случају за навек жртвовала свој морални углед и утицај међу Јужним Словенима. Исто је тако јасно да би се у том случају Јужни Словени више него икад привезали за Русију Природна мисија Енглеске је да у будуће уводи најзамашнија побољшања судбине Хришћана у Турској, и ако је могуће чак да надмаши Русију у томе погледу. Истина је да ће та ствар наилазити на многе тешкоће, али се само слаботиње устручаваЈу од тешкоћа; једном истински просвећеном разуму, ако су уз то још и часне намере, решење сваке тешкоће је могућно. Каже се да су Хришћани пали сувише ниско да би били способни за ма какву ширу аутономију. Јесте, Хришћани у Турској су доиста потонули сувише ниско, али чије је то дело? То је једна страшно изврнута логика кад се из опадања Хришћана изводи право Корана, чија 11 Ово се, разуме се, односи на Мађаре који су преко графа Андрашиа владали целом спољном политиком Аустроугарске.