Delo

ПРРПИСКА ИЗМЕЂУ ЕПИСКОПА ШТРОСМАЈЕРА И ГЛЕДСТОНА 425 је четворовековна владавина одговорна за њихово бедно стање, да још и даље наставља своје дело понижавања и опустошења. Прва дужност Европе је да ослободи јадне Хришћане што брже и што потпуније од те авети што их притискује. Хришћани су ниско потонули, али на срећу они још нису изумрли ; док је Коран по самој својој природи тиранин и савршено неспособан да буде праведан према Хришћанима. У последње време се одиграва једна комедија која се зове „Турски Устав“. Али сваки озбиљан човек зна шта да мисли о томе! Где су у Турској оне социалне и моралне клице које би могле бити способне за живот и за оне добротворне функције које устав врши, на пример, у Енглр*ској? Као свака новина до сада, тако би и овај ново-пројектовани устав судбину Хришћана просто још више погоршао. Ми то већ видимо пред нашим очима. Сада у Босни и Херцеговини, а вероватно и у Бугарској, Турци купе потписе знатнијих људи обе хришћанске вероисповести; они потписују изјаве у којима Турци тврде да су потпуно задовољни с рајом, а јадна раја с Турцима, и да они протестују против ма каквог другог rnodus vivendi који би био различит од садашњег. Можете лако да замислите положај јадног свештенства обе вероисповести према турскоме предлогу. Њима чак не допуштају да виде садржину изјава које имају да потпишу, јер би то била увреда за охоле Отомане. Ако јадни свештеник потпише, онда је он за навек потврдио ропство своје и свога народа. Али ако не потпише онда је он њихове животе изложио очигледној опасности, ако не сада кад су Турци нешто више обазриви, у сваком случају у будућности. Турци су, као и сви источни народи, подмукли и лукави. Све што у уставу буде гарантовало права становништва они ће гледати да избегну и да учине неостварљивим; док све што може да служи као оруђе људског неваљалства и разметљивости према јадним Хришћанима употребиће се до краја. Даљи приговор је, да је једна стварна и широка аутономија почетак краја. Ојачајте хришћанске народе у њиховој аутономији и Турци у Европи су свршили. .1а одговарам: Јесте, тако је! Као државник ја никад не бих порицао ову намеру, дајући аутономију хришћанским областима Турске. Турска је очевидно један болесни Лазар, с том разликом што турски Лазар, док телесно једва животари, дотле је душевно већ у гробу и задах смрти распростире на све стране. Нема силе која тога Лазара може да исцели. Задатак Европе се просто састоји у