Delo

ПРЕПИСКА ИЗМЕЂУ ЕПИСКОПА ШТРОСМАЈЕРА И ГЛЕДСТОНА 427 основану и вештачку. Енглеску и Русију очекују у Азији велики задаци. Ова мисија коју је Провиђење одредило трајаће не стотинама него хиљадама година. За све то време оба Царства треба да живе у миру и узајамном поштовању. Што се саме Европе тиче, један нов поредак ствари изгледа да је у порођајним мукама. Бог је Енглеску тако поставио у Европи да је за њу везују хиљаду веза, али је она у исто време својим острвским положајем одвојена од ситних страсти и размирица у самој Европи и најбоље је квалификована да игра улогу судије у свима тешким питањима. Resurrectio multorum! Таква улога је сјајна, али и врло деликатна и пуна одговорности. И у овом великом Источном Питању све су очи управљене на Енглеску. Сваки осећа да готово све зависи од држања Енглеске. Из свег срца желим да Енглеска изврши свој велики задатак. За то је потребна чврстина и потпуна оданост хришћанској науци. Нарочито Енглеска има, по моме мишљењу, да се чува да се не наговори са стране што се у таким приликама чини код сваке Силе, као што је некада паклени наговарач био напао нашега Господа. Биће ми неизмерно мило ако ми укажете част да вас у својој кући угостим, са поштованим Лордом Актоном, који је мој пријатељ и с којим сам делио радост и тугу за време Ватиканске Консисторије... 3. ГЛЕДСТОН ЕПИСКОПУ ШТРОСМАЈЕРУ. Харден, 5 новембра 1876. Има већ више од три недеље како сам примио писмо које је ваше Преосвештенство било љубазно да ми пошље. Узрок моме ћутању није била ни равнодушност нити лењост. У тренутку кад је то писмо дошло, Турска Штампа (као што је она сасвим праведно.названа) у Лондону трудила се да отрује јавно мишљење једном масом лажи (ништа мање) о руским „свирепостима“ у Туркестану. Није то било питање човечности; то је био један врло вешт покушај да се ослаби јавно осећање које се тако живо било узбудило: хтело се да каже „Руси и Турци су подједнаки ниткови: не узимајте од једних да бисте дали другима". У садашњем тренутку, кад се Енглеска Влада тако жалосно удалила од своје дужности и Руси остали скоро једини да се боре за оне тужне земље, то ми је изгледала већ довољно озбиљна ствар. Према томе — ма да против своје воље — ја сам био отпочео да испитујем то питање, и резултат мога рада објављен је пре неколико дана у Савременом Прегледу. Шаљем вам један примерак