Delo

428 Д Е Л 0 тога; али то је у ствари само једна брошура за ту прилику, и не вреди да је ви прочитате: ма да мислим да она треба да буде од неке користи за енглеску публику. Прва моја мисао после пријема вашега писма била је ово. Јако сам желео да ми допустите да пред публику изнесем један тако интересантан докуманат: чак и анонимно, ако би његово објављивање било немогуће под вашим именом, које би му пред мојим земљацима дало много важности. Не могу да вам кажем колико се много придружујем унутрашњим осећањима тога писма. Питање о областима Турске које пате, за мене је питање првога рада. Оно ме је извукло из моје повучености, коју сам у неколико био почео да уживам, после четрдесет и четири године непрекидне борбе у енглеском политичком животу, и пошто сам готово навршио шездесет и седам година живота. Могу доиста да вас уверим да је то у многоме за мене жртва, да тако променим ток својих мисли и свог свакодневног рада, и да се још једном бацим у бурно море. Nunc agi'lis fio, et mersor civilibus undis. To je жртва коју ca задовољством чиним и која се не треба да чини само у пола. Ја онда морам да пратим ово питање кроз све његове странпутице док милошћу божјом не приспе у своје пристаниште, док не добије своје праведно решење. И ја се надам, готово могу да кажем ја верујем, да ће од сада ово велико питање бити на доброме путу. Не зато што је енглеска влада коначно преобраћена. Него ми изгледа да је ова влада — и ако можда она то није ни знала — предузела један одређен и важан корак у тренутку када је поднела силама. предлог за административну аутономију оних области, ма како да је он непотпун. Јер је у основи сваки такав предлог заснован на принципу страног мешања у унутрашње ствари Турске. По моме мишљењу не може више бити питање о томе да кад су се шест Сила заложиле за то мешање једним свечаним актом, да је у томе ангажована и њихова част, и, према основноме схватању њихове дужности да сачувају европски мир и поредак, да до краја иду путем којим су пошле, и да нађу средства којима ће себи да обезбеде успех. Зато у моме духу нада претеже страх, и Богу сам захвалан за све што је учинио до данас, усред толиких опасности и тешкоћа, глупости и подлости. Немојте да уображавате, Преосвештенство, да се енглески народ покајао, потпуно или делимично, за оно што је рекао