Delo

444 Д Е Л О (in Serviano) а употребљавали су је по свој прилицн католици око Дубровника (III. глава). На почетку 18 вијека говори непознати пг <чц о Климентама и спомиње „све Србе турскога закона“ („tutti li Turchi serviani").1 17*21. год. ка.же пакрачки унијатски поп Стефан Војиновић: постао сам унијат премда сам много претрпио „од свига српскога шизматичкога народа“ („а natione шеа Rasciana schismatica“) (VI. глава). Око 1744. год. каже осорски бискуп Мат. Караман говорећи о Србима у млетачкој Далмацији: „али будући да има нешто Срба католичке вјере, искали би они за бискупа Србина католикаи (тј. кад би дали Србима православне вјере Србина за владику) („Trovandosi all’ incontro cjualche numero de Serviani cattolici, questi vorrebbero per pescovo un serviano cattolico"), и вели, да je кардинал Колонић искао од „пропагаде“ да се постави „у Хрватској српски владика католичке вјереи („un avescovo serviano cattolico in Croazia“) и спомиње T. Пашића „српскога владику католичке вјереи („vescovo serviano cattolico“) (II. и V. глава). 1751. год. пише Сулејман паша из Требиња писмо которском управитељу. Уврх пријевода тога писма стоји, да је то писмо „пријевод с илирско српскога језика“ („Traduzione dall’ Idioma Illirico-Serviano“) (I. глава). 1762. год. каже славонски писац М. А. Рељковић Славонцима: „Vaši stari jesu knjigu znali, Srbski štili a srbski pisali“ (VI. глава). 1767. год. пише црногорски владика Сава Петровић дубровачкој републици и каже: „и драго намв е владане ваше, кои се ви иогце од нашега србскога иезика находите, кои заповиедате“ (I. и III. глава). 1770. год. назива хрватски историк Ад. Крчелић Србље унијате „Србима које у опће зову Власимаи („Rascianos vulgo Vlahi vocatos") (V. глава). 1775. год. пише опет Сава Петровић дубровачком кнезу и сенату и каже: „Ваше славна република зна, да е све господство i слава сербска пала: и ншцо Hie остало до васв како 1 Ј. Томић. Споменик срп. краљ. академије, 42 (1905) стр. 57 б.