Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД Ф. Ниче, Тако је гоборио Заратустра. Још која реч о српском преводу. Десило се оно што сам предвиђао пишући приказ на г. Ћурчинов превод Ничеова дела „Тако је говорио Заратустра“: г. Ћурчин се затрчао, покушао је да се оправда од силних прекора и бесмртно се обрукао. До овога његова одговора на приказе могло се још помало и веровати у његово знање, али се после овога његова одговора могао цео свет уверити, да г. Ћурчпн не само да не може бити код нас капацитет за немачки језик, већ се с правом може рећи да је он овим својим радом доказао, да није достојан положаЈа, који заузима. Ово ме је једино и побудило да поново говорим о овоме бедном преводу „Заратустре11. На мој и сувише објективан приказ, у коме нисам казао ни једнога јединог увредљивог израза за г. Ћурчина, и ако сам у ствари имао таквог материјала да га нападнем свом жестином, дао је он одговор који кипти надутошћу, подцењивањем својих критичара, извртањем, недотупавним досеткама и сваковрсним увредама. И ако ме је он тиме разрешио од дужности вођења обзира према њему, ја ипак нећу поћи његовим трагом. Нећу то учинити стога што јане могу ни тренутка сметнути с ума, да сам васпитач омладине и да ми такав тон никако не приличи. Ја то остављам г. Ћурчину, враћајући му све увредљиве речи, које је упутио на моју личност. Нека се он њима и даље кити ! Он се нашао у небраном грожђу; увиђа у какав је безизлазан положај запао својом кривицом. Инстинктивно oceha да му се ваља бранити, да ваља спасавати катедру немачког језика на Универзитету, која му се почела измицати испод ногу. И он у место да увиди своју погрешку, па да ћути, он напада нас, који смо обелоданили његово незнање, и он се свим силама труди да ову, по себе врло тугаљиву и непријатну ствар скрене