Delo

КЊИЖЕВНО-НАУЧНИ ПРЕГЛЕД 467 Ако би се међутим горње г. Ћурчиново тврђење узело за правилно, онда би се без икакве резерве могло рећи за Вука Караџића, Чварковића, Исаиловића, Поповића, Матића и Грчића, који су сви састављали немачко-српске речнике, да сутонајобичнији књижевни лопови, јер би се без много труда могло доказати, да су четири петине речи у сваком њиховом речнику исте као и у већ раније штампаним речницима. И за самог г. И. Шерцера, чији речник г. Ћурчин необично цени, могао би сваки стручњак г. Ћурчинова калибра рећи, да ли је преписао из Поповићева и Филиповићева речника. Али такав апсурд још нико није ни покушао да изнесе, само се сад присетио г. Ћурчин да то каже за мој речник, заборављајући да као „стручњак" за немачки језик најпре утврди, одакле су преписивали речи горе поменути писци немачких речника. Ако је г. Ћурчину криво, што сам га претекао и предухитрио у састављању немачко-српског речника, као и у писању уџбеника за немачки језик, ко му брани и смета да то сада учини. Нека он напише бољи и потпунији речник, па ће се тим самим најбоље осветити моме „најлошијем" речнику. — Ко зна боље, широко му поље! Јест, али се за састављање речника тражи и много, врло много времена, гвоздене воље и нечувеног стрпљења. Па и кад га саставиш може ти свака незналица рећи, да си га преписао! Г. Ћурчин зна то врло добро, те је због тога изабрао много лакши пут, да стекне славе и признања: он напише годишње триестак писама истакнутијим српским и хрватским књижевницима, искамџи од њих по какав прилог, па све то „тако мучно стечено" умно благо оштампа о туђем трошку под звучним именом: „С р п ско-Хр в а т ск и гАлманах", у коме је, веле стручњаци, случајно све добро, што није г. Ћурчиново ! У осталом и оправдано је, што г. Ћурчин као доцент за немачки језик не ради ништа на својој струци. Тај је предмет код нас тако разрађен, да заг. Ћурчина просто није остало ништа! И зато он прима плату за доцентуру немачког језика, а пача се у туђе ствари. Ја признајем отворено и јавно, да не умем саставити оригиналан н е м а ч ко-ср п ск и речник, јер је ту апсолутно искључена свака оригиналност. Читајући пак „лепи“ и „тачни“ превод г. Ћурчинов ја сам стекао уверење, да би код нас једино г. Ћурчин могао написати не само оригиналан немачко-српски речник, већ и најоригиналнији речник на свету. Ево неколико 30*