Delo

ХРОМИ ИДЕАЛИ 9 — Поменула се, а не повратила се — како се то каже у Чачку. И девојка је мислила поново на свог пријатеља: Он не зна ништа о мени, а ни ја о њему, као да смо туђини. Свакако ми замера јер не зна разлога моме одласку. Хтела му је писати дуго, опширно о себи, о својима, о миру који је нашла у свом родном крају. Али писмо испаде кратко, банално. Јавила му је само повод свог одласка и да се неће враћати до јесени, пошто ће се предавања убрзо завршити. Кад се писмо пошаље из Чачка за Београд, одговор се могао добити петог дана. Вишња причека још неколико дана, али одговор није стизао. Чудила се томе ћутању. Веровала да писмо није нашло студента или, можда, да је он отишао такође из Београда. Међутим, Секулић је примио писмо, али се није усуђивао да одговори. Оно га је дирнуло јако, као сва њена писма, а можда и више. Јер се беху, и код њега десили догађаји који су ударали крст између њих двоје. Они су се десили против његове воље. Па ипак, осећао се кривац. Поштење му је налагало да бар извести своју бившу драгану и уштеди јој муку од сазнања, наглих и из друге руке. Он ју је доиста жалио. Погађао је шта ће се десити у њеној доброј, сиротој глави. Погађао је велику одвратност која ће је обузети према њему, спрам свих људи, спрам свега, свега... Састављао је писмо у глави, бирао згодне речи, изналазио утешне аргументе, заклињао се да се то десело без његовог знања и да... на крају крајева, он њу воли још, њу једину, њу саму. Кад би тако најзад дошао до решења шта ће јој одговорити, он се питао како ће јој писмо доставити. Бојао се да јој не створи нове непријатности код родитеља, код маловарошана, који не признају овим везама њихову невиност. Додуше, она му је писала, те тим му стављала до знања да јој може одговорити. Али њено писмо није садржавало речце о љубави, оно је могло путовати и отворено, а да нико не нађе у њему чега другог до другарских саопштења и питања. Његов одговор пак није се могао скалупити у та општа места, и Вишња би пропала ако би пао у туђе руке. А он јој је хтео писати ради себе такође, испричати јој све онако како се догодило, све... све... што ником другом није смео рећи.