Delo

ХРОМИ ИДЕАЛИ 11 Кб одговор на сву љубав моју, Очи твоје спустила си тајно... — Ој, животе! О, u'vmo, покоју! О младости! Аој, сунце сјајно! Ова песма узбуди Чедомиру гомилу мисли на лањско пролеће, на Вишњу, на њен први пољубац. Сласт ове успомене би још јача, што су је изазивала уста друге девојке. Он осети готово перверзан занос од те смеше поезије, успомена и девојке која му је нудила оно што му она друга није могла дати. Понови још једанпут те стихове! — рече Бели и осети како му цело тело дрхти, а на срцу му наваљују разнолики осећаји, од тихе носталгије што смо пропустили срећу кад нам се она нудила, до врелих игала страсти које су му вртеле и ббле месо. Девојка понови песму мирно, не слутећи осећаје које је изазивала. Тада младић дохвати књигу, баци је у ћошак иза себе, и као да је хтео утопити своје мисли, он се предаде загрљају који је толико избегавао. Њихове усне додирнуше се. Рамена се саставила с раменима. Руке су стезалеслабине једно другог. Груди се упирале о груди. И пољупцу краја није било. Нису знали колико су времена провели тако заједно. Њихове очи нису гледале. Њихова глава није радила. Њихов ум се био онесвестио. Вече је улазило у собу. Кроз расходоване чипкане завесе примећивала се с муком авлија. Сумрак је купао џбунове шимшира и силуете барни за трешење тепиха. Они се беху у пола пробудили и гледали усијаним очима. С Белине главе пале су укоснице. Миришљава коса просула се као талас по њеним раменима. Из раскопчане блузе провиривало румено и бело грло, као ћилибар. Руке је забацила. Наслонила се цела на младића. Тамно жута чарапа од конца вајала је дивно листове њене здраве ноге. Изнад њеног рамена дизала се Чедомирова глава, унезверена погледа, згрчених уста. Коса му је била у нереду, лепила се по ознојеном челу. Он провуче прсте кроз косу и управи поглед кроз прозор, као да је хтео себи дати рачуна шта се десило и где се налази. Једна крупна сенка спусти се низ степенице велике куће, додирну џбун шимшира, проклати се по калдрми од дворишта,. па замаче даље, у мрак.