Delo

ПОД ЈАСИКАМА Гора. Поподне. Ја самац на трави. Нада мном шуме јасикове гране... Мирише ваздух... Један лептир плави Лепрша изнад булке расцветане... Певају тице... Зраком, изнад горе, Златаста свила плови и трепери... К5 светли снови које чежње створе, Ко прва љубав у нади и вери. Ово су часи туге и весеља, Кад душа воли у зраку да сања; Ово су часи безграничних жеља, Жудње за излив топла миловања... О, како волим мирне часе ове Пуне ведрине, мистике и чари !... Ал’ тешко ли је када се понове Сећања мила и болови стари! Ја бих да бежим изван своје јаве У сан... док срце, у немиру јачем, Жели и тражи твоје очи плаве... И ја, у трену, и певам и плачем. Т. Ђукић.