Delo

МАЦИНИ 0 СЛОВЕНИМА 389 наслона Италије, словенског света, чије he тенденције једног дана „променити услове европског живота“. С тога је потребно проучити дубље словенску прошлост која доказује да савремена врења ове расе нису последица каквих пролазних узрока, већ дугих историјских традиција; дефинисати степен енергије достигнут у садашњости ; извести њихову вероватну будућност којом ће се Европа послужити и помоћи. Прелазећи старо доба Мацини долази на савремено, када се после дугих мука и трпљења, „изненадно буде мисли братства и свест једног новог живота, којима даје најлепши израз заједничк'и словенски акценат од Елбе до Камчатке, од Леденог Мора до ДубровникаП Упознавши се, с једне стране са литерарним, археолошким и философским покретом који потајно дела у Ческој, међу Словенцима Угарске и у српско-илирским (serbo-illiriche) провинцијама на њихове националне аспирације; подсетивши се, с друге стране, на отворен политички покрет, који са једном херојском постојаношћу, скоро непознатом Европи, отима испод турског јарма Словене Црне Горе, на скоро потпуну еманципацију Србије, која тајно припрема скоро исти пут Бошњацима и Бугарима, додирнувши најновије покушаје Пољске и немогућност плана руског панславизма, — тек онда ћемо имати истинитији појам о димензијама и дубини моћне словенске фамилије. Мацини упућује на историчаре Шафарика и Палацког, на пољске философе Ciaszowski и Kralikowski, на аспирације песника Мицкијевића, Кразинског, Залеског и Симе Милутиновића, који највише светлости дају на суштину покрета, обраћајући се по речима Коларовим својим verb-ом Европи. Мацини скреће пажњу на карту Шафарикову од 1841 г. која показује пределе заузете Словенима према њиховим етничким ниансама. „Све ове популације, делом припадајући европској култури, делом пак, лелујајући се између културе и примитивног варварства, су неустрашиме, снажних удова, енергичне и издржљиве воље. Име које носе је синоним речи Gloria — Slawa“. Песме њиховог детињста, њихове поетске песме (i loro piesmas poetici) дишу једним жарким духом акције, непознатим нашим популацијама. Звуче један одјек, не знам кога удара бола, али, често, на завршетку добацују извесан пркос и зачикивање болу: рекло би се да је Прометејев протест, једна аспирација великим мистериозним судбинама, једна несаломљива свест снаге, која ће се једног узвишеног дана појавити над свима тиранијама природе и људи... Вредност Пољске је позната Европи;