Delo

390 Д Е Л 0 али прелазећи на други крај ове дуге зоне, коју ови народи обележавају кроз Европу, међу југоисточним Словенима, скоро непознатим од нас, наилазимо свуда на елеменат, који је за сваког познаваоца историје последњих 60 година био ?.подједнаке вредности и у херојској борби, којој не недостаје до један историчар, — у линијама једне строге и оштре природе, непобедив као и брегови у којима се развија, — у речима, установама и обичајима, чија енергичност запрепашћује, — међу којим племенима највећа увреда учињена једном човеку, то је рећи му: „позната ми је твоја фамилија ; сви су твоји преци помрли у кревету“. У хоровима и народним песмама наилази се на ово: Изван Бога нико не би могао савити наш слободни дух; икознада лисеисам Богнеби повукао, заморенодједног таквогподузећа? — Иу ствари ништа слично, сем неколико сцена грчке буне, ономе као што је то отпор Црногораца против Француза 1813 год., борба Срба против Турака од 1804 г., када Црни Ђорђе заузима Београд, па све до хатишерифа од 1829 г. Ево, каква је раса чије покрете од данас почињемо пратити, и која се све више и јаче покреће из године у годину око имена заједничке отаџбине, Словенског Јединства“. Четири главне групе означавају словенску распрострањеност, то су Руска, Пољска, Чешко-Моравска и Јужних Словена, „Ова четврта група изгледа предестинирана да обухвати у једном политичком јединству са федеративном администрацијом Србе, Црногорце, Хрвате, Далматинце, Словенце и Бугаре. Чешко-Моравска група формирајући себе, отпочеће разорење Аустрије, а последњи, Јужни Словени, удружени са јелинским племенима отераће мухамеданство у Азију, и тиме потпуно изменити изглед Источног Питања. Мацини цео свој век проповеда разорење Аустрије и неизбежност њене пропасти доказује преовлађивањем моћнијег словенског елемента. Још је крајем XVIII века Јосиф II, аустриски император, дискутовао са својим саветницима, да ли би било боље укинути германску супремацију заменивши је словенским царством. А констатујући уочљиву аналогију борбе словенских народа и у Турској, ово утврђује да су ове борбе неефикасне по резултатима само из разлога њихове разједињености у простору и времену. Српско племе својом ретком жилавошћу, прво се отело од турског ига у херојској двадесетпетогодишњој борби (од