Delo

Л А Ж И 435 је сд ње њену кожу тако глатку и свилу њених чарапа, њено танковито грло и батист њене кошуље, мирис њеног даха и сафире на њеној бразлетни, њене плаве косе и укоснице од корњачевине са урезаним ситним дијамантима. Она се предавала томе обожавању као идол, сладострасно љушкалару таласима пољубаца који су се пели, пели к њој: — љубавни пољупци који не беху бројени, мерени, бележени као пољупци Дефоржови; — нови пољупци, који нису били монотони као пољупци Полови; — ватрени пољупци као човек од двадесет пет година који их је давао, који ју је њима обасипао; — тако свежи пољупци, који су јој долазили из уста исто тако чистих као њена и који су били праћени нежним речима пуним најслађе поезије; — најзад диван пир блазиране куртизанке од кога се одвајала с напором! Око подне, морала се облачити, а Рене јој детињасто служаше као собарица, посматрајући је са обожавањем како се сама чешља пре но што обуче хаљину. Држала би тада у вис своје лепе мишице; њен струк беше обавијен кошуљицом преко мидера од финог батиста. Испод њеног ократког жипона од меке и намирисане свиле, виделе се њене чарапе, у којим се вајале њене витке ноге. Приближавао се њој, и његова уста прелетела су преко њених голих рамена, која су дрхтала пре него што би нестала под лицемерном материјом струка... А затим, пошто она оде, остајао је ту цео дан, поручивао Г-ђи Роле да му се донесе ручак у салон, тобоже да ради, — јер беше донео своју лисницу, препуњену хартијама, — у ствари, да се наслађава споменима у спаваћој соби, чији неред га је уверавао да није сањао! Одлазио је тек у сумрак, прелазећи, да би дошао до улице Коетлогон, цео Париз, кога су украшавали звездама први пламенови светлећег гаса, тако сјајни у вечерњој провидности; и божански замор који је осећао у себи беше као нека небесна сласт у коју се уједињавале, у коју су се губиле све остале милине. XV КОЛЕТИНА ЗЛОБА Прошло је од прилике два месеца таквог живота, једноставног и тако благог, без неких нарочитих догађаја осем жалбе за последњим пољупцем и наде на идућа миловања, кад једног јутра, у тренутку док је Рене излазио из своје куће на састанак, Франсоаза му предаде једно писмо од чије адресе задрхта. По28 *