Delo

450 Д Е Л О фара не да ништа више закључити. С тога смо ми потпуно лишени могућности да приступимо ближем расматрању данашњег стања овога развића у свима његовим детаљима. Да је међутим то развиће узело врло дубоко корена у овом делу радиности, сведочи нам најбоље тај факт, што се управо на овоме пољу у последње време развила најоштрија борба између рада и капитала, и што управо ово поље пружа данас главни материјал за радничке синдикалне организације. Али о томе доцније. Међутим, и поред свега тога, изгледа, да овде још нису утрвени сви трагови „старог доброг доба“. То се у неколико да видети из статистике коју нам Радничка Комора1 ставља на расположење, из које излази да новчана награда још није продрла у све кутове занатске радиности. Тако по тој статистици, за коју Радничка Комора тврди да је тачна за 40 вароши у Србији, излази да од предњих 33639 занатских радника око 12000 храни се још код послодавца, а око 10000 још станује код њих. Као што из тога излази, једна добра трећина најамних занатских радника није још прекинула све везе са својим послодавцима, које су везе карактерисале раније патријархално доба. Па ипак не може се тврдити, да се код те трећине није осетио никакав уплив новчаног газдинства. Он се морао осетити, али само у мањој мери, те стога још није довео до потпуног расцепа између рада и капитала. У неколико пак предња статистика Радничке Коморе може послужити и као обратан доказ, т. ј. као доказ огромног социалног преокрета, који је наступио у току прошлог и овога века, на пољу занатлијске радиности у односима између рада и капитала. Јер шта боље карактерише расцеп, који је овде наступио, него та околност, да су две трећине занатских најамних радника прекинули све личне везе са послодавцима, изузимајући сам додир у радионици! Када се има у виду економски склоп занатских предузећа, која по самој природи у далеко мањој мери условљавају социални расцеп између рада и капитала, него велика индустријска предузећа, онда се тек добија права слика о огромном преокрету који је новчано газдинство извршило на овом пољу у односима између рада и капитала. Али ма колико да је новчано газдинство изазвало расцеп између рада и капитала, оно није било у стању да на овом пољу 1 Види Извештај Радничке Коморе за 1911 год. с. 12.