Delo

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 451 створи раднички пролетаријат у модерном смислу те речи, тј.. радничку класу која остаје стално у положају социалне зависности према капиталу. То је сасвим разумљиво када се има у виду природа самих занатских предузећа о којима је овде била реч. Она својим обимом омогућавају већини радничког подмладка да временом и сами ступе у редове сопственика капитала, услед чега њихов социални положај у улози радника нема сталан, већ само привремен карактер. Услед тога ово поље показује сталан одлив и прилив радничких редова, за које т. зв. радничко питање као социални проблем, нема стални већ поглавито пролазни значај т. ј. само дотле, докле се они налазе у улози радника. Стога овај део радничког питања не може за наше друштвене односе никада имати ону важност, коју радничко питање иначе има онде где се *'Оно јавља као питање модерног пролетаријата, т. ј. онога друштвеног слоја, чији се раднички положај има сматрати као његов стални социални положај1. Такав прави, модерни, пролетаријат почео се јављати у Србији тек при крају прошлог века, као последица појаве крупне индустрије, која је, као што је познато, свуда па и код нас била главни творац модерног пролетаријата. То се објашњава економским склопом ове врсте предузећа, која с једне стране подстичу много оштрији расцеп у социалним односима између рада и капитала, а с друге стране стварају радничке слојеве који су самом природом посла упућени на стални рад у тим предузећима, пошто за самостално подизање предузећа постоје далеко тежи услови него код занатских предузећа. Прва оснивања индустријских предузећа код нас датирају још из седамдесетих и осамдесетих година прошлог века. Њихов број и њихов обим био је у почетку врло скроман, те он у тим размерама није могао ни бити од значаја по развиће радничког питања. Тек деведесетих година то је развиће почело узимати ширих размера, да доцније, крајем прошлог и почетком овога века буде све више убрзано, што је сасвим природно допринело, да се број фабричког пролетаријата почео знатно умножавати. Тиме је радничко питање код нас почело добијати све модернији облик, онакав какав оно поглавито 1 Сличне ирилике су ностојале и код радника у трговачким радњама, с том разликом, што јс овде сама природа посла у врло знатној мери отежавала кидање традиција у личним односима између њих и њихових послодаваца. С тога се овде мплив новога доба у далеко мањој мери осетио, у чему је тск у последње доба наступио известан незнатан преокрет. 29*