Delo

ЕКОНОМСКИ ПРЕГЛЕД 457 1903 год. била је идућа 1904 год. најбогатија у оснивању тих савеза синдиката. Ништа боље од овог брзог множења савеза синдикалних не карактерише духовну струју која је почела да узима све ширег маха међу нашим радницима, а о којој смо раније говорили. Овако нагло оснивање синдикалних савеза најбоље сведочи о томе да су духови претходно већ били у довољној мери припремљени за један такав покрет. Упорецо, а у неколико и пре оснивања синдикалних савеза, множио се и број локалних синдиката. Радничка Комора не даје нам истина о овоме детаљне податке, из године 1903, али да је то тачно види се довољно и из података доцнијега датума. Године 1907 постојао је већ 101 локални сикдикат, што довољно карактерише њихово развиће за претходне четири године. Од 1907 год. па за следеће три године број локалних синдиката порастао је више него за 10о% — он, износи, као што смо видели, у 1910 год. свега 209. Ово представља нема сумње, необично брзо развиће синдикалног покрета, који ће несумњиво имати за последицу исто такво брзо умножавање броја организованих радника. И ако целокупан број до сада организованих радника није тако значајан, ако се има у виду целокупан број радника у опште, ипак он представља знатан напредак организованог радничког покрета у кратком року од 7 год. Од 1903 год. па до 1910 год. број организованих радника учетворостручио се. Он је скочио од 1761 на 7195. Просечан годишњи прираст организованих радника износи око 2000, што такође представља задовољавајући успех. Исто тако финансијско развијање синдиката сведочи нам о знатном напретку синдикалног покрета. У год. 1903 целокупна примања синдиката износила су 14555 дин. Та је сума у 1910 год. скочила на 102199 дин., што значи да су се приходи синдиката у року од 7 год. више него уседмостручили. Истина и расходи су се у сличној сразмери умножавали : од 7651 дин. у 1903 они су скочини на 75226 дин. у 1910 год., али ипак и поред свега тога синдикати су из године у годичу показивали све веће неутрошене готовине. Та је готовина порасла од 6904 дин. у год. 1903 на 62486 дин. у год. 1910, што је несумњив доказ о њиховом сталном финансијском јачању. Интересантно је сада ближе загледати у издавања синдиката, из којих се најбоље да закључити у коме се правцу поглавито креће њихова делатност. Из података које нам пружа Радничка Комора излази да највећи део издатака синдиката отпада на штрајкове, и ако у томе погледу има знатних вариација,