Delo

466 Д Е Л 0 све разлоге којима би се ограничење могло бранити. 1. Мишл-.ење које би се угушивало, може тачно бити, јер се нема сигуран критеријум о погрешности или непогрешности, да би се с позивом на погрешност једног мишљења могло спречити његово стварање и објављивање. 2. Ако је и погрешно неко мишљење, у њему може бити један део истинит. Више таквих делимичних истина доводе до правог сазнања. 3. Ако је уобичајено мишљење о нечему опште и истинито, ипак је потребна критика, претресање, да би се открила његова разумна основа. Ту разумну основу иначе људи не знају, већ се опредељују по навикама и предрасудама, што се не слаже са умним способностима човековим. 4. Нгута би дошла у опасност, кад не би било слободе мишљења о свима појавама, које наука проучава, јер само на тај начин може бити напретка. У III одељку говори Мил о личности и култу њеном, о индивидуализму. Мил налази, да је личност основа људског благостања. И зато као што постоји слобода мишљења, тако исто је потребна и слобода кретања, слобода акције. Основни услов напретка и благостања лежи у најслободнијем развитку личности. То многи не увиђају и чине замерке личности, тражећи да се личност повуче и ограничи, да се људи упуте на слушање и покоравање. По Милу је то погрешно схватање. Истина он не пориче потребу упућивања, васпитања и науке код недораслих лица, али кад људи стану једном на снагу, треба их оставити да се слободно развијају. Човек изоштрава своје схватање, своје суђење, своју душевну вредноћу само тако, ако сам бира, ако се сам креће. Духовна и морална снага усавршавају се вежбањем исто онако као и телесна снага. Стварање личности само је тако могуће. Сваки други правац у животу и друштву води једноликости која је штетна. У IV одељку Мил се бави испитивањем докле се простире власт друштва над појединим лпцем. Као основни принцип и ту се истиче лична слобода појединаца, која захтева да се друштво само у толико истиче према појединцу као власт, као моћнији чинилац, у колико би интереси друштва као целине то неодступно захтевали. Отуда друштво може и жртве и терете да намеће члаковима, али само под означеним погодбама. Мил детаљно испитује докле се пружа друштвена власт данас и у кслико би је требало сузбити у корист личне слободе. Два основна начела поставља енглески философ у погледу овог питања: Прво, поједини