Delo

X Р 0 Н И К А 471 питању смртне казне не може више ни гшсати ни говорити, јер је то питање толико претресано, да је постало исцрпљено и без значаја за дискусију. Међутим израђени нови пројекти казнених законика, немачки и аустријски, задржавајуНи смртну казну и даље као казну, без које сматрају да друштво не може биги, подстакли су поново дискусију о овоме питању, узбудили цео правнички свет, не само појединих места, већ се може слободно рећи целе Европе, поделили га у два табора: присталице идеје потребе задржања смртне казне и поборнике њеног избачаја, као непотребне, из казненог законика. Мислиоци два силна и моћна царства налазе се данас подељени скоро на равне делове у овом великом и тешком питању за решење. Ја сам имао прилике још пре пуне четири године, пре него што је код нас образована комисија за израду пројекта новог казненог законика, чији сам члан био и ја, да изложим тадашње стање правне науке о питању смртне казне и да кажем своје гледиште о истом.1 Оно се укратко састојало у томе: да ми у Србији, с обзиром на културно стање нашег народа, треба за извесна особито тешка дела да и даље задржимо смртну казну, и да поново уведемо доживотну робију, коју смо имали до 1860 године. Ово моје гледиште било је у јавности и научним дискусијама нападнуто. Два правника (г. Бончић у „Борби“ и г. Топаловић у „Смотри") изишли су отворено против истог и изјаснили се за њен избачај из казненог законика. Друга два правника (г. Ђуричић и г. Миљковић) теориски су против смртне казне, и при изради мотива казненог законика написали су своја одвојена мишљења, на основу којих се теориски јављају као противници смртне казне, али су при изради дефинитивног текста законског пројекта пришли моме мишљењу и гласали да се иста задржи у пројекту и да о њој реши Народна Скупштина. Отуда ме је и овога пута јако заинтересовала борба правника у томе питању на поменутом правничком скупу. Кад је на истоме решавано о смртној казни у секцији, одлучено је са 159 против 158 гласова за њено задржање, а у пленарној седници гласало је 470 за задржање и 424 за укидање. Тако су се правници два велика царства, с обзиром на културни ниво крими1 Видети моју расправу „Смртна казна“ штампану у овом часопнсу у 1908 години.