Delo

472 Д Е Л 0 налног елемента својих држава, изјаснили за смртну казну, у чему сам и овога пута нашао пуно оправдања за своје раније изнето гледиште за наше прилике, јер у Србији не постоји доживотна робија, коју имају и Немци и Аустријанци, па ипак верују да се не могу, у заштити државних интереса, лишити примене смртне казне. Далеко је помисао код присталица смртне казне, да је захтевају што је они желе, већ је захтевају bona fide да се без ње не може још довољно заштитити друштво. Иначе они усвајају у пуној мери све разлоге правника њених да је треба избацити из законика. Тај разлог њене потребе руководио је и Бизмарка те се приликом гласања казненог законика за немачко царство изјаснио у парламенту за њено задржање. Тај исти разлог руководи и данас велики број правника да се изјасне за њено задржање и навуку на се грех, да им противници пребацДу тако схватање каооскудицу довољне нежности и префињености осећаја. Међутим ствар не стоји тако. Сви ми, присталице смртне казне високо ценимо живот жртве и предвиђајући поновну опасност за друге људе од каквог опасног зликовца претпостављамо да је боље таквог човека искључити из друштва, истина на један незгодан, може се рећи нехуман начин по њега и по људе који имају ту казну да изврше, али несумњиво ипак хуман начин за друштвену заједницу, која хоће мир и напредак, заједницу према којој је такав злочинац погазио све везе пријатељства, која би имала да га узме у заштиту и допусти му даљи живот на штету осталих чланова њених. Питање смртне казне нема ништа са осећајем. То је питање криминалне политике, у којој решава веровање о извесној потреби или њеној излишности, свакојако веровање основано на проучавању стања криминалитета, не на каквом мистицизму. Отуда се,при оцени овога питања има расправити само то : да ли је смртна казна потребна или не, а никако и питање о томе: да ли је она хумана или не. Професор Лефлер је лепо на конгресу казао, да је он по својим осећајима противник не само смртне казне, коју он не сматра као правилну одмазду, већ је против сваке казне, јер је казна зло које се чини своме ближњем. Али је она оправдана својом потребом. Народно је убеђење вековима постојало и још постоји, да убица треба да буде убијен. Под утицајем овога схватања стоје читави народи. И сад настаје питање, да ли ми смемо уништити ово схватање постав-