Delo

42 Д Е Л О савез између две немачке силе, између Немачке и Аустрије. Последица одговора Бизмаркова, — да Немачка неће допустити да буде „компромитован положај Аустрије као велике силе“, били су руско-аустриски преговори у Рајхштату 1876 г., где је, како иронизира Бизмарк, кнезГорчаков „врлојевтино“ продао Босну и Херцеговину.1 Споразум у Рајхштату од 26 јуна 1876 године руска дипломација без довољнога појимања руских интереса и с потпуним игнорисањем наших народних интереса ступа на пут антисловенски и антисрпски, на пут недостојан њене прошлости, на пут трговања с целокупним српским народом. По овоме споразуму, како је изложен по званичним документима2, у случају победе ислама, Русија и Аустро-Угарска споразумеле су се, да предузму мере да учине крај турским зулумима над хришћанским становништвом и да се уведу реформе у Босни и Херцеговине. У случају победе Срба, споразумне силе неће допустити да се створи једна крупна словенска држава; Србија могла би добити неке округе босанске око Дрине, а Црна Гора Херцеговину, али за то Аустро-Угарска имала би да добије део Босне, звани на аустриским географским картама „Турска Хрватска“ и пограничне са овим босанске огруге. Овим је била онемогућена идеја српскога националнога уједињења. За ово Русија имала је да добије изгубљени по Париском Уговору део Бесарабије и „по жељи“ Батум. У случају распада целе отоманске царевине у Европи — из Бугарске и Румелије имала се створити независна кнежевина; Епир и Тесалију добила би Грчка, а Цариград би постао слободна варош. Овај је споразум допуњен Пештанском Конвенцијом од 6 марта 1877 у толико, што је Аустро-Угарска имала да добије целу Босну и Херцеговину, изузимајући Новопазарски Санџак3. У Пештанској Конвенцији Русија брине бригу о Грчкој и Бугарској, а о српском народу само у толико, у колико јој је он потребан као помоћ против Турске. Лишена унапред сваких користи од успешнога завршетка рата, по упорном настојавању за време преговора о поменутој конвенцији Русија је добила допуштење од АустроУгарске да се послужи скоро већ исцрпљеном снагом српскога народа у борби с Турском!4 1 Memoires authentiques, р. 254. 2 С. ГорниновЂ, Босфорг. и Дарданеллн, с. 291. 3 Тамо, с. 306. 4 Тамо, с. 304