Delo

56 Д Е Л О пређашњега богатства у разним стварима, и од новца — ни трага. Милорд дуго остаде у соби са сандуцима. Прегледао је све углове, завиривао у неке празне вреће, тражио у врло стањеној мајчиној постељи, напослетку изађе. Изађе лица белога као платно, очију широко отворених од ужаса, и косе најежене и у нереду над натуштеним челом. Стаде пред матер па рече пригушено: — Нема! Нема — понови као одјек шапат, налик на слаб дах. — Али то не може бити — прасну младић — отац је по смрти оставио грдне суме... сви су о томе говорили и говоре... па куда су се оне деле?.. Мамице, молим вас кажите ми колико је новаца мој отац имао и пред смрт вама дао? Дирковица подиже пре тога оборену главу, угашене јој очи синуше сјајем старе енергије. — Двадесет хиљада рубаља било је, сине! Двадесет хнљада! Младић се усиљено насмеја. Како! — повика — Тако мало! Ко ће томе да зерује? — Мало! — рече јачим гласом Дирковица — Е, мзј сине, зар се правећи лонце може зарадити више?.. Милорд се трже љутито и очајно. Дакле, ја сам просјак! И ништа ми више не остаје, но да узмем торбу и идем у прошњу. На те речи у соби јекну ужасан крик, крик npcijy у којима су са страшним болом пуцале животне струне. Али је Милорд толико био заузет својим очајањем да, не пазећи на тај крик, паде на клупу и покри лице рукама. У соби завлада мртва тишина. С једне стране ;о прозора седи човек млад и кицошки одевен, лактове наслолио на сто, лице сакрио у шаке па нешто шапуће, горопадно и неразумљиво. С друге стране седи на столици стара жена, ) простој хаљини, у подераној обући и избледелој дроњавој шахрами, наслоњена леђима на зид. Обоје непомични као камш. Њени су образи покривени крвавим руменилом, на мртвачш бледо чело сливају се испод седе косе капље зноја, а упале, широко отворене очи гледају мртвим и стакластим погледом, у коме се само по каткад јави блесак скоро несвеснога очајања и ужаса. После неколике минута отворише се лагановрата од трема и на прагу се појави ЈЂудвиса с двема ведрицгма воде на повијеном рамену. Она угледа најпре Милорда и викну с неисказаном радошћу : Наш кнез !