Delo

0 МАКЕДОНСКИМ СРБИМА 73 мер, не може ни осетити ни појмити лепоту песме Ивана Вазова „ПоздрачЂ“ : „ВечерниА здрачт. вглшебно було мнтн „НадЋ долђ, надЂ лЂсђ, над злбери чуки. „Замлд>ква пиле; вЂгврЂ спрЂ вт> гората. „Мд>лчагБ усоино потђмнЂли буки; „Отђ нЂкои водопадт. шумЂ иде, като плачЂ, „Вђ вечернии здрачт>“. И т. д Али поред свега тога бугарски језик је врло сродан српскохрватском. Он се оделио од стабла стапањем туранскога бугарскога племена са српско-хрватским племенима у Бугарској од иочетка VIII века. Кад ово он не би био, он не би састављао део зване југословенске групе језика; он би био словенски језик сам по себи, стојао би према српскоме, у најсрећнијем случају, као што стоје други словенски језици, пољски, р>ски, чешки. Што се ипак тако много удаљио у појединим, чисто бугарским пределима од српскога језика и што се развијао самостално, поред српскога језика, сасвим је разумљиво. Не треба завиривати у прошлост а да човек види какве повреде наносе чистоти језика асимилирања народа у наше време или чак и проста мешавина народа. Победа једнога језика над другим то је завршетак борбе два различита духовна света, али победилац никад не излази читав из борбе; он је мање или више, зависи од отпорне снаге побеђенога, сам претрпео тешке ударе и потресе, понекад читав слом. Побеђени увек уносе у нови за њих језик део својих идеја, појмова, погледа а ово мења језик. „Трансформација језика, вели Лебон, биће у толико дубља у колико је виша разлика између расе која прима језик и расе која позајмљује свој језик1*.1 Између Бугара и Словена до VIII века није било ничега заједничкога, па је разумљиво што су побеђени унели толико разлика и што се источни део југословенскога језика толико удаљио од првобитнога заједничкога језика. Овакав процес стварања једнога језика могли бисмо назвати револуционарним, ма да су и овде потребни векови. Али осим овога постоји, као што смо видели, и други пут дељења језика најпре на говоре, затим на дијалекте и на послетку на оделите језике. То је мирни процес распадања у дугом низу векова. Оделите један део народа од опште народне заједнице тако да -он не општи с њоме и скоро ћете, већ у првом поколењу осе1 Дитирано његово дело, с. 72.